Zapiski mladshego serzhanta

Ovu pošalicu smislio je Andrei Mladenovich, mladshii serzhant Krasnoi armii, i toliko mu se dopala da ju ponavlja kao mantru svog života; Velja Ilić neće Srbiju dati u đavolje ruke, Sotona će proći kao Tači u Savetu bezbednosti; Oli Ren je rekao da svak mora poštovati svog suseda, od čega je Koštunica pao u jarost veću od prosečne: znamo mi dobro na koga ciljaš, da Srbija jedina postane svoj sopstveni sused i da sama sebi naziva dobar dan, Vučić je u Svetom pismu pronašao meni nepoznat deo o Velikom petku kao danu „kad se najbolje vidi koliko ljudi teško žive i kako o njima niko ne brine“. Da je samohranu majku osmoro dece posetio Prvog maja verovatno bismo čuli: „Na praznik rada najbolje se vidi koliko ljudi teško žive!“; da mu se na gradonačelničkoj ruti našla šestog maja bilo bi: „Na Đurđevdan se najbolje se vidi da vi nemate ni drva za potpalu a kamoli jagnje! Znam da vam danas nije slava, ali i da jeste vi biste jeli neku poparu, mi radikali postaraćemo se da vašu slavu, Svetu Petku, dočekate kako dolikuje!“

U predvečerje najvećeg hrišćanskog praznika pravna država pokazala je svoje prečisto lice. Mreže zaplenjene od ribokradica, tri čamca i 26 bubnjeva potpalio je lično ministar ekologije g. Saša, sav alaski pribor bio je od prirodnog materijala tako da sama lomača nije izazvala nikakvo dodatno zagađenje.

Nekadašnjem rukovodiocu državne bezbednosti g. Markoviću sud je oprostio odavanje državne tajne. Jeste g. Marković tajnu odao, ali iz toga ne da nije proizišla nikakva šteta nego se to okrenulo baš na dobro, međutim se obelodanilo da ljubazni odavalac nije imao dozvolu za dva heklera, dva pištolja i snajper, pa će biti prevaspitavan sedam meseci ukoliko tehnički premijer ne bude našao zakonski osnov da gun-enthusiast bude pomilovan, jer ništa od tolikog arsenala nije korišćeno ni za šenlučenje a kamoli za krivolov i druge još grešnije svrhe. Razočarane što ih nije posetio Vuk Jeremić Burkina Faso i Republika Nauru priznale su Kosovo. U čast dolaska našeg ministra tamošnji osnovci pripremili su slet na čijem vrhuncu preko celog igrališta formiraju cifru 1244; džinovski balon se na Slaviji oteo centripetalnim silama i zaputio se ka Evropskoj uniji oličenoj u susednoj Rumuniji, ali mu je sinulo da bi tim gestom priznao Kosovo pa se iznad Kovina samoizduvao i spustio na banatski černozem.