Fudbal nas spaja i omogućava nam da sanjamo

U ovoj fazi takmičenja navijači sanjaju o tome da vide statuu Hrista Spasitelja koja se nadvija nad Rio de Žaneirom, da igraju fudbal sa prijateljima na Kopakabani i, naravno, da prisustvuju pobedi svog tima na legendarnoj Marakani. Brazil je za fudbal isto što i novorođenče roditeljima: objedinjeno savršenstvo i lepota.

Fudbal nas spaja i omogućava nam da sanjamo, bez obzira na to da li se radi o velikim ili malim klubovima ili o školskoj deci koja oponašaju svoje heroje. Ujedinjene nacije imaju 193 države članice, dok FIFA ima neverovatnih 209. Fudbal je oličenje globalizacije. Pre deset godina putovao sam vozom kroz Kinu i sećam se koliki mi je napor predstavljala komunikacija. Međutim, čim bih spomenuo Dejvida Bekama, moji sagovornici bi reagovali osmesima, klimali glavom i pokazivali mi da razumeju o čemu govorim.

Spajanje različitih ljudi i pružanje pomoći kako bi oni premostili podele i izgladili nesporazume predstavlja najvažniji cilj Ujedinjenih nacija i njihovog programa „Održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj“ (PBILD), kojim ja rukovodim u južnoj Srbiji. Mi radimo sa pripadnicima albanske, bugarske, romske i srpske nacionalnosti u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu. U ovom regionu granice postoje tamo gde ih prethodni naraštaj ne pamti. Premalo je veza između pripadnika ovih naroda. Zbog toga se ne koriste ekonomske i poslovne prilike niti mogućnosti za stvaranje bogatstva. Normalni trgovinski tokovi su poremećeni. Bosilegrad ostvaruje neznatnu trgovinsku saradnju sa Bugarskom, mada je ta srpska opština, sa većinskim bugarskim stanovništvom, udaljena dva sata od autoputa koji vodi kroz Srbiju, a samo 20 minuta od najbližeg bugarskog grada. Trgovište nema trgovinski granični prelaz sa BJR Makedonijom. Pitanje Kosova je dobro poznato i nastavlja da izaziva emocije, čak i sada kada sve više kamiona sa kosovskim tablicama može da se vidi na autoputevima Srbije. Mlađe generacija sa obe strane ne znaju jezik one druge strane, dok njihovi roditelji, oko 70.000 Srba i Albanaca koji su se na Fejsbuku deklarisali kao „prijatelji”, razgovaraju na toj socijalnoj mreži na engleskom jeziku.

Prošle nedelje gledao sam u Surdulici kako 200 dece uzrasta od 7 do 11 godina provodi poslednju nedelju letnjeg raspusta u fudbalskom kampu koje su organizovale Transkulturne otvorene zabavne škole fudbala (Cross Cultures Open Fun Football Schools). Zajedno sa predsednikom opštine Tončevom gledao sam kako 12 grupa dece raspoređenih na jednom fudbalskom terenu učestvuje u različitim vežbama na vrelih 35 stepeni. Tišinu njihove koncentracije prekidali su samo zvonki smeh ili stihovi pesme koju su deca horski pevala. Svaku grupu predvodio je nastavnik volonter koji nije plaćen, a koji se obavezao da će nastaviti da vodi ove kurseve i kada počne škola. Vraćanje koncepta i dostojanstva volonterstva kao značajnog elementa zajednice glavni je rezultat kampa. Dva lokalna policajca bila su u blizini kako bi odigrali svoju ulogu u održavanju bezbednosti i sigurnosti društva i kako bi potvrdili ulogu koju mladi građani imaju u tome. Ipak, na mene je najveći utisak ostavila činjenica da su dečaci i devojčice (da, one su činile 75% igrača; dečaci previše uživaju u kompjuterskim igricama) igrali zajedno bez obzira na status ili poreklo. Tražili su se samo talenat i entuzijazam. Fudbal radi ono što najbolje ume. Dok su nas sa uramljenih novinskih isečaka koji krase zidove FK Surdulica posmatrali saigrači iz FK Njujork Kosmos Pele i Vito Dimitrijević (koji je rođen u Surdulici), mogao se steći utisak da se snovi i dalje stvaraju na terenu. Iako ova deca neće igrati na sledećem svetskom prvenstvu, vrednosti koje su naučili – fer-plej, zdrav stil života i poštovanja pravila i protivnika – trajaće mnogo duže.

Ministarstvu unutrašnjih poslova program se veoma svideo, pa je dogovorena i buduća saradnja. PBILD se takođe nada da će u budućnosti sve više ovakvih fudbalskih kampova okupljati mlade ljude i njihove roditelje kako bi se premostile podele, uspostavile veze, poboljšali uslovi života i omogućili drugi slični zajednički poduhvati.

Autor: Nikolas Herkules, Menadžer zajedničkog programam UN – PBILD - Održanje mira i inkluzivni lokalni razvoj, Bujanovac

http://rs.one.un.org/pbild/