Istraživanje: Severno Kosovo utočište za švercere

Aljuš Maljoku, Albanac iz podeljene Kosovske Mitrovice, radije kupuje benzin u severnom, sprskom delu grada.

Iako je etnička netrpeljivost između Srba i Albanaca i dalje snažna u Mitrovici, naročito pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije 17. februara ove godine, to ne sprečava Maljokua da posluje sa "drugom stranom", kada je prodajna cena švercovane robe tamo niža.

"Litar goriva na severu je i do 30 centi jeftinije nego na jugu", kaže Maljoku, koji je savršeno svestan da je benzin prokrijumčaren na Kosovo iz Srbije.

Istraživanje Balkan insajta pokazuje da takva trgovina švercovanom robom cveta na severnom Kosovu i da se benzin i mnoga druga roba krijumčare iz Srbije i prodaju mušterijama sa obe strane etnički podeljenog Kosova.

Ta trgovina podrazumeva da Kosovski Albanci idu u oblasti pod kontrolom Srba da bi kupili gorivo i drugu robu za koju nisu plaćene takse ili carina. Međutim, isto rade i građani Republike Srbije.

Ova trgovina uskraćuje ionako osiromašeno Kosovo za preko potrebna finansijka sredstva. Zbog utaje poreza gubi se na desetine miliona eura godišnje. Ispaštaju čak i legalna poslovanja.

Kosovske vlasti i misija UN na Kosovu, UNMIK, priznaju da je šverc u porastu a država na gubitku, ali procene obima tih gubitaka variraju.

Kosovska policija i carinska služba tvrde da ne mogu da kontrolišu šverc, jer nisu prisutni na dva najsevernija granična prelaza sa Srbijom.

Budući da Kosovski Srbi na severu ne priznaju nezavisnost Kosova, svojevremeno su primorali policiju i carinsku službu da se povuku sa graničnih prelaza, prepuštajući kontrolu granice KFOR-u – mirovnoj misiji NATO.

Ali, KFOR nije efikasan u suzbijanju nezakonitog uvoza robe. Iako tvrde da čine sve što je u njihovoj moći da zaustave šverc, Balkan insajt se uverio da šverceri slobodno posluju u toj oblasti i da se "siva" ekonomija odvija manje-više otvoreno.

"Niko me ne sprečava da kupujem gorivo na severu", kaže Maljoku. "Sve se radi otvoreno. Ni policija ni carina me ne zaustavljaju u tome."

Više nego nepouzdana policija

Vozeći se od Prištine, glavnog grada Kosova, do grada Leposavić na severu, gotovo je nemoguće promašiti policijsku kontrolu ispred etnički podeljene Mitrovice, gde policajci zaustavljaju vozila i upozoravaju Albance da ne idu u severno Kosovo sa većinskim srpskim stanovništvom "zarad njihove sigurnosti".

Nekoliko kilometara dalje, mobilna jedinica Kosovske carinske službe zaustavlja i pregleda kamione i vozila koji idu u suprotnom smeru, za koja se pretpostavlja da su ušla na Kosovo iz Srbije.

Ali, otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost u februaru, Kosovski carinici nisu prisutni na dva granična prelaza između Kosova i Srbije.

Tom prilikom, gnevni Srbi spalili su carinske objekte iz protesta protiv proglašenja nezavisnosti Kosova od Srbije.

"De facto" granica na Kosovu, koja razdvaja centar i jug Kosova, pod kontrolom vlade, od severa sa većinskim srpskim stanovništvom, prolazi kroz Mitrovicu duž reke Ibar.

Jedini kontakti između dve zajednice u Mitrovici za koje zna svet su povremeni sukobi između dve strane na mostu preko reke.

Obe zajednice imaju problema sa slobodnim kretanjem u blizini "druge strane". Vozila sa kosovskim registracijama retko se viđaju na severu, gde se vijore srpske zastave i gde su politički plakati i sva druga javna obaveštenja ispisana na srpskom.

Ali, ispod površine, u mutnom svetu ilegalne trgovine, etničke netrpeljivosti nisu toliko upadljive. Beni, mladić iz Vučitrna, južno od Mitrovice, koji često kupuje gorivo na severu, kaže da sloboda kretanja ne predstavlja problem za švercere.

Ljudi se kreću i završavaju svoje poslove neometano, kaže on. "Čak ni ne skidaju registarske tablice sa vozila kao nekada."

Policijski izvor kaže za Balkan insajt da šverceri često koriste svoje veze sa korumpiranim policajcima.

"Šverceri prvo provere da li naše snage i carinici patroliraju autoputem. Kad se uvere da su bezbedni, tek onda dovoze kamione sa gorivom. Imaju i svoje izvore unutar policije", kaže naš izvor.

Skenda, stanovnik Vučitrna, ispričao nam je sličnu priču. "Šverc na severu odvija se pred nosom Kosovske policije i policije UNMIK-a koji ne čine ništa da zaustave te kriminalne aktivnosti."

Veton Eljšani, portparol Kosovske policije, kaže za Balkan insajt da se nekolicina policajaca našlo pod istragom zbog šverca.

Ali, Eljšani dodaje da većina policajaca radi sve što može da suzbije šverc.

Tokom posete Balkan insajta policijskom punktu, policajci su zaista konfiskovali svo gorivo koje bi pronašli, izuzev onog u rezervoarima vozila.

Ljutiti vozači žale se na zlostavljanje. Stanovnik Mitrovice optužuje policajce da su mu bespravno oduzeli vozilo. "Kupio sam oko 40 litara goriva na severu a policajci su mi oduzeli kola", kaže on. "Umesto da kažnjavaju one koji donose gorivo na Kosovo, oni kažnjavaju mene."

Bez carinskih patrola na granici

Policijski stručnjaci za kriminal za epidemiju šverca krive tenziju između Vlade Kosova i Srba na severu.

Vlada u Prištini nema nikakvu kontrolu na opštinama naseljenim Srbima, koje odavno imaju "dvostruku" lokalnu vlast – garnituru zvaničnika izabranih na prvim lokalnim izborima na Kosovu čije mandate iznova i iznova produžavaju UNMIK i vlada, i paralelnu vlast lojalnu Srbiji.

Posle poslednjih izbora u Srbiji od 11. maja, ove probeogradske paralelne institucije su i zvanično konstituisane. One tvrde da su jedini zakoniti predstavnici Srba u oblasti.

Pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije, tvrda struja Srba sa severa spalila je dva granična prelaza, poznatija kao Gate 1 i 31. Od tada, iako policije KFOR-a i UNMIK-a patroliraju granicom, Kosovski carinski službenici nisu prisutni na tim mestima.

Besim Hoti, portparol policije u Mitrovici, kaže da je odsustvo carinskih službenika na graničnim prelazima glavni razlog za cvetanje šverca. Hoti dodaje da je to političko pitanje i da nije na Kosovskoj policiji da ga rešava. "Za čuvanje granice zadužen je KFOR", kaže Hoti.

I Albanski gradonačelnik Mitrovice, Bajram Redžepi, smatra međunarodnu administraciju na Kosovu odgovornom za nagli porast šverca.

"Sve do 15. juna, kada je na snagu stupio Kosovski ustav, carinske službe su pripadale UNMIK-u", kaže on. "UNMIK je dopustio da se švercerske aktivnosti ustale."

Ipak, nedostatak jasne razdvojenosti jurisdikcija KFOR-a i međunarodnih snaga na jednoj strani, i Kosovske policije na drugoj, samo doprinosi opštoj atmosferi zbrke i nereda.

Herv Kozet, portparol KFOR-a, tvrdi da je Kosovska policija "zadužena za sve istrage koje se tiču vladavine zakona, a ne KFOR". Kozet kaže da je KFOR, ukoliko primeti švercerske aktivnosti, dužan da slučaj prijavi policiji i ništa više od toga.

U međuvremenu, Baškim Ćitaku, regionalni šef carinske službe u Mitrovici, kaže da su carinici spremni da nastave svoj posao na granici, ali da ne postoji politička volja za njihovo ponovno postavljanje na tu dužnost.

Ujedinjene nacije tvrde da ovo pitanje nije jednostavno. "Ono što nas sprečava da vratimo carinike na granične prelaze su dešavanja od 17. marta", kaže visoki službenik UN-a, govoreći o spaljivanju graničnih prelaza i sukobima sa lokalnim Srbima koji su se završili ranjavanjem policajaca UN-a i vojnika KFOR-a.

"Sedamnaest vojnika je izgubilo ruke i noge. Mi ne želimo da se to ponovi i zato ne vraćamo carinike na granicu", kaže on.

Ponovno uspostavljanje graničnih prelaza je jedno od šest pitanja koje je Generalni sekretar UN-a, Ban Ki-mun, pomenuo u pismu od 12. juna upućenom predsednicima Srbije i Kosova. To je takođe jedan od predmeta pregovora između Kosova i Srbije kojima posreduje misija UN.

Aleksandar Ivanko, portparol UNMIK-a, kaže da UN čine sve što je u njihovoj moći. "Postavili smo mobilne carinske kontrole u oblasti. Ali, zarad bezbednosti, potrebna nam je saglasnot oko ovoga, jer Beograd mora da pristane makar na to da se ponovo uspostavi carina", kaže on.

Ivanko dodaje da i Kosovo i Srbija trpe gubitke od šverca. "I budžet Srbije je oštećen", tvrdi on.

U međuvremenu, političke tenzije u Mitrovici idu na ruku švercerima iz obe zajednice. "Mitrovica možda ne može da se integriše politički, ali ekonomski je već integrisana", ironičan je Fatmir, mladi lokalni Albanac.

Gubitke trpe lokalna privreda i budžet

Eshref Latifi, vlasnik benzinske stanice na autoputu Vučitrn-Mitrovica, žali se da mu šverceri ubrzano kvare posao.

"U istom periodu prošle godine imali bismo dnevni pazar od 3.000 eura", žali se on. "Danas jedva iznosi 300."

"Gubimo mušterije", dodaje Latifi. Šverceri "prodaju gorivo po mnogo nižim cenama na severu, budući da nije oporezovano, tako da ga ljudi više ne kupuju ovde."

Izvori iz Kosovske carinske službe kažu za Balkan insajt da najmanje 10 šlepera sa gorivom uđe na Kosovo svaki dan, prešavši dva granična prelaza sa Srbijom na severu.

"Da je ovo gorivo oporezovano, Kosovski budžet bi bio bogatiji za 10.000 eura po kamionu", kaže jedan službenik. "To znači da gubimo najmanje 3 miliona eura mesečno."

Kosovski dnevni list Koha Ditore prošlog meseca je zaključio da je gubitak veći. "Kosovo gubi više od 5 miliona eura mesečno samo od uvoza nafte", zaključuje list.

Ćitaku, iz carinske službe u Mitrovici, tvrdi da je ta cifra mnogo manja. "Radi se o približno 1,5 miliona eura mesečno", kaže on. Bedri Hamza, zamenik ministra privrede, slaže se sa tom ocenom. "Oslonimo se na zvaničnu statistiku carinske službe", kaže Hamza. "Trenutna situacija nije katastrofalna, ali je zabrinjavajuća", dodaje on.

Naim Maljoku, poslanik opozicione Alijanse za budućnost Kosova, kaže da problem neće biti rešen sve dok vlada ne pokrene inicijativu za rešavanje šireg problema na severu.

"Oni nemaju konkretan plan šta da se radi", rekao je Maljoku tokom debate od 30. jula u organizaciji BIRN-a.

"Da bi se zaustavio šverc", tvrdi gradonačelnik Redžepi, "mora da se uspostavi efikasna vladavina zakona... Neformalna ekonomija postojala je u Mitrovici i pre proglašenja nezavisnosti."

Mnogi žitelji Mitrovice se slažu sa tim, budući da su se zbog toga i doselili u grad. Aca, Kosovski Srbin sa zapadnog Kosova, napustio je svoje selo i preselio se u severnu Mitrovicu neposredno pre proglašenja nezavisnosti da bi otvorio kafić.

"Mitrovica je savršeno mesto za biznis", kaže on. "Ne morate da plaćate porez niti bilo kakve račune."

Njegove reči potvrđuju ocene da je grad već godinama u administrativnom i fiskalnom haosu, bar od 1999. godine, kada je uspostavljena uprava UN na Kosovu.

U međuvremenu, narod Kosova i dalje kupuje švercovanu naftu i drugu robu na severu. "Što da ne", pita se Aljuš Maljoku. "Ljudi sve vreme to rade jer mogu."

Krenar Gaši je urednik BIRN-a na Kosovu. Muhamet Hajrulahu je stalni saradnik BIRN-a Kosovo. Balkan Insight je BIRN-ovo internet izdanje.