Obeležena godišnjica atentata

od 29.maja 1991 godine ne pratim fudbal vishe jer je zvezda osvojila kup sampiona, to je dovoljno za jedan zivot i da kao navijac zvezde zivim od te pobede i uspeha do kraja svog zivota. od 12. marta 2003 god ne pratim politiku vise jer je otisao covek kome sam jedino verovao. vecna ti slava i hvala ti za sve!

"Žarko Korać za B92 kaže da se sada vrlo jasno vidi kakav je političar bio Đinđić."
Svaki dan se sve jasnije vidi koliko nam sada nedostaje jedan Đinđić i koliko smo kao država i nacija izgubili njegovim ubistvom. On je bio naša poslednja karta za bolju budućnost i lepši život. Nismo to shvatili na vreme, izgubili smo tu jaku kartu i zato imamo to što sad imamo. Sasvim zasluženo jer kad u životu jednom debelo zabrljaš, obično nema popravnog.

"Poslanica Vesna Pešić iz LDP-a, jedna od bliskih Đinđićevih saradnica, objašnjava zašto divljenje liku i delu Zorana Đinđića ne jenjava s godinama."
Zato što se vrlo jasno vidi koji su sve trutovi došli posle Đinđića... Ljudi bez vizije, bez ideja, bez morala i bez ikakve želje da se za bilo šta u životu potrude ako nemaju debelu ličnu korist od toga. Morali su da ga uklone jer je bio suviše dobar za njih i ličnim je primerom suviše dobro pokazivao koliki su oni njegovi antipodi. Trebalo je samo da nađu jednog kao što je "gospodin Legija"... Ostalo je istorija. Tragična.

"Sadašnja vlada je pokušaj nastavak politike kompromisa koju je Đinđić započeo."

Vrlo neuspešan i nedostojan pokušaj...

Pa nije bas cela Vlada bila tamo.
A Dacic?

Energiju su izgubili samo oni koji su mozda i postovali Zorana, ali ujedno i mislili da su pametniji od njega. Evo sad imaju priliku da upravljaju drzavom i sta?! Nista, Srbija stoji. Cedomir Jovanovic nije izgubio energiju. 2000 ljudi koji su ga danas pratili nikada nece izgubiti energiju. Oni nisu dosli samo da poloze venac, oni su koracali satima, od stranke do Vlade pa do groblja. Koracaju svake godine istom trasom, koracaju i kada lije kise i nikada NIKADA nece izgubiti energiju!

Antiću, dole, jedan!

Pogrešna poenta, kao i uvek; na ovaj dan bilo bi bolje da se ne javljate sa relativizujućim "analizama".

Svakog 12. marta pobegla bih iz svoje koze da mogu, sakrila bih se u misju rupu od sramote sto sam deo ovakvog naroda. Kada to kazem, mislim na ovaj nazadni, neobrazovani, zakrzljali deo Srbije, koji je ubio Djindjica. Danas bi sve bilo drugacije, da je medju nama... Ali, nema nade, Srbija je zemlja koja ne da najboljima da zive, jer u njoj najbolje uspeva korov.

Zoran je dao zivot da bi nam bilo bolje, a ovi sto su ga nasledili ne mogu da se odreknu ni plate, a kamoli pozicije na kojoj su da bi nam bilo bolje...

Č. Antić svojim izjavama vredja inteligenciju svih gradjana koji pamte Đinđića!

Nema ni trunke sličnosti izmedju kompromisa koje je pravio Đinđić i koje su pravile sve Vlade posle njega. On ih je, u skladu sa svojim shvatanjem, državničkim, da je opšte dobro važnije od ličnog, pravio da bi Srbija napredovala, dok su ovi potonji pravili, i prave još uvek, sve moguće "kompromise" kako bi se lično održali na vlasti!

Z. Đinđić je radio ZA DRŽAVU tj. gradjane, ovi posle njega, isključivo i samo ZA SVOJ DŽEP!

Gospodin Anticu nije bila potrebna ta analiza o "politici kompromisa"... Reci za Djindjica da se bavio kompromisima, je kao reci za Mihaela Sumahera da je bio traljav vozac.
Valjda se ljudima i stvarima uzima mera prema referentnom sistemu - ko je taj ko je pravio manje kompromisa od Djindjica?
Da nisu mozda Kostunica, Cvetkovic, Milosevic, ili Tadic?
Sustinski losa analiza.

Tog dana je zajedno sa Zoranom umrla i nada da ce se Srbija promeniti. Poruka koju su poslale ubice Zoranove gradjanima ove zemlje bila je jasna: Srbija nece uci u Evropu. Tugu i ocaj tog prokletog dana sam osetila koliko zbog Zorana, toliko i zbog nas.

... Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati.

Kada sam ga upitao ko je u najvećoj opasnosti, Zoran je rekao: onaj ko ne vidi da je ovaj svijet opasnost za njega.

Slava mu...

Zoran nije heroj zbog toga sto je ubijen. On je heroj zbog svojih vrlina kao covek kao neko koji je voleo zivot, svoje najblize, svoj narod. Svi koji su se okoristili jer su mu bili blizu ili na usluzi nisu bili niti su danas njegovi prijatelji, drugovi itd. Oni su izdali coveka ciste vizije i ogromne ljudske sile i kvaliteta koji je uzorao sabijenu ledinu ili bio ledolomac. Ostali su sejali u svom ataru na uzoranoj crnici ili pustili svoje camcice sklepane od dascica, napravili dalje brodice, jahte, brodove i napunili ih do vrha. Na zalost, oni nisu ni do kolena Zoranu. Mnogo ih je. Mnogi su nasledjeni. Mnogi, mnogi treba da zahvale Zoranu sto nisu gladni. Bogatstvo ce ih unistavati jer nije njihovo, prigrabili su ga. Nije ni cudo, to je poelo mnogo ranije, posle Prvog svetskog rata, pa posle drugog, pa posle 5og oktobra. Nista nisu mogli Zoranu, izuzev da ga ubiju, mucki.

Nalazimo se u paklu, lutamo po krugovima...
Onaj koji je imao svetlost u rukama i vodio nas ka izlazu je surovo ubijen.
Ubili su ga oni koji su (ne)svesno imali sansu da sa ostalim clanovima nase zajednice dodju do boljeg sutra.
Zemlja nam je polarizovana i zbog toga smo i dalje u paklu i lutamo krugovima

Pravićemo ga i od blata...

Drzava koja ubije svoje politicare, pogotovo dobre ima tamnu buducnost. saucesce porodici i onima koji su ga posteno podrzali

Bravo Anticu!

Ubistvo Djindjica je veliki poraz naseg drustva. Kolike su katastrofalne posledice istog se sve vise i vise uocava i kroz rasprodaju drzave. Zoran se sada i u grobu prevrce zbog toga i nametanja pokolenjima koja dolaze na desetine milijardi dolara duga i spoljnjeg deficita. Jos malo pa Srbija nece biti nasa. Vazno je da nam je parlament postao najskuplje cirkuzantsko pozoriste na svetu. Bolje bi bilo da umesto generala izvozimo poslanike, jer, takvih nesposobnih imamo koliko hocemo.

Bravo Anticu!

od 29.maja 1991 godine ne pratim fudbal vishe jer je zvezda osvojila kup sampiona, to je dovoljno za jedan zivot i da kao navijac zvezde zivim od te pobede i uspeha do kraja svog zivota. od 12. marta 2003 god ne pratim politiku vise jer je otisao covek kome sam jedino verovao. vecna ti slava i hvala ti za sve!

Energiju su izgubili samo oni koji su mozda i postovali Zorana, ali ujedno i mislili da su pametniji od njega. Evo sad imaju priliku da upravljaju drzavom i sta?! Nista, Srbija stoji. Cedomir Jovanovic nije izgubio energiju. 2000 ljudi koji su ga danas pratili nikada nece izgubiti energiju. Oni nisu dosli samo da poloze venac, oni su koracali satima, od stranke do Vlade pa do groblja. Koracaju svake godine istom trasom, koracaju i kada lije kise i nikada NIKADA nece izgubiti energiju!

Pa nije bas cela Vlada bila tamo.
A Dacic?

Antiću, dole, jedan!

Pogrešna poenta, kao i uvek; na ovaj dan bilo bi bolje da se ne javljate sa relativizujućim "analizama".

Gospodin Anticu nije bila potrebna ta analiza o "politici kompromisa"... Reci za Djindjica da se bavio kompromisima, je kao reci za Mihaela Sumahera da je bio traljav vozac.
Valjda se ljudima i stvarima uzima mera prema referentnom sistemu - ko je taj ko je pravio manje kompromisa od Djindjica?
Da nisu mozda Kostunica, Cvetkovic, Milosevic, ili Tadic?
Sustinski losa analiza.

"Žarko Korać za B92 kaže da se sada vrlo jasno vidi kakav je političar bio Đinđić."
Svaki dan se sve jasnije vidi koliko nam sada nedostaje jedan Đinđić i koliko smo kao država i nacija izgubili njegovim ubistvom. On je bio naša poslednja karta za bolju budućnost i lepši život. Nismo to shvatili na vreme, izgubili smo tu jaku kartu i zato imamo to što sad imamo. Sasvim zasluženo jer kad u životu jednom debelo zabrljaš, obično nema popravnog.

"Poslanica Vesna Pešić iz LDP-a, jedna od bliskih Đinđićevih saradnica, objašnjava zašto divljenje liku i delu Zorana Đinđića ne jenjava s godinama."
Zato što se vrlo jasno vidi koji su sve trutovi došli posle Đinđića... Ljudi bez vizije, bez ideja, bez morala i bez ikakve želje da se za bilo šta u životu potrude ako nemaju debelu ličnu korist od toga. Morali su da ga uklone jer je bio suviše dobar za njih i ličnim je primerom suviše dobro pokazivao koliki su oni njegovi antipodi. Trebalo je samo da nađu jednog kao što je "gospodin Legija"... Ostalo je istorija. Tragična.

Zoran je dao zivot da bi nam bilo bolje, a ovi sto su ga nasledili ne mogu da se odreknu ni plate, a kamoli pozicije na kojoj su da bi nam bilo bolje...

"Sadašnja vlada je pokušaj nastavak politike kompromisa koju je Đinđić započeo."

Vrlo neuspešan i nedostojan pokušaj...

Nalazimo se u paklu, lutamo po krugovima...
Onaj koji je imao svetlost u rukama i vodio nas ka izlazu je surovo ubijen.
Ubili su ga oni koji su (ne)svesno imali sansu da sa ostalim clanovima nase zajednice dodju do boljeg sutra.
Zemlja nam je polarizovana i zbog toga smo i dalje u paklu i lutamo krugovima

Tog dana je zajedno sa Zoranom umrla i nada da ce se Srbija promeniti. Poruka koju su poslale ubice Zoranove gradjanima ove zemlje bila je jasna: Srbija nece uci u Evropu. Tugu i ocaj tog prokletog dana sam osetila koliko zbog Zorana, toliko i zbog nas.

Svakog 12. marta pobegla bih iz svoje koze da mogu, sakrila bih se u misju rupu od sramote sto sam deo ovakvog naroda. Kada to kazem, mislim na ovaj nazadni, neobrazovani, zakrzljali deo Srbije, koji je ubio Djindjica. Danas bi sve bilo drugacije, da je medju nama... Ali, nema nade, Srbija je zemlja koja ne da najboljima da zive, jer u njoj najbolje uspeva korov.

Č. Antić svojim izjavama vredja inteligenciju svih gradjana koji pamte Đinđića!

Nema ni trunke sličnosti izmedju kompromisa koje je pravio Đinđić i koje su pravile sve Vlade posle njega. On ih je, u skladu sa svojim shvatanjem, državničkim, da je opšte dobro važnije od ličnog, pravio da bi Srbija napredovala, dok su ovi potonji pravili, i prave još uvek, sve moguće "kompromise" kako bi se lično održali na vlasti!

Z. Đinđić je radio ZA DRŽAVU tj. gradjane, ovi posle njega, isključivo i samo ZA SVOJ DŽEP!

... Bilo je to jednom, davno, u životu još lepom. Možda mi se činio težak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga mesta, želeo bih da se vrati.

Kada sam ga upitao ko je u najvećoj opasnosti, Zoran je rekao: onaj ko ne vidi da je ovaj svijet opasnost za njega.

Slava mu...

Pravićemo ga i od blata...

Zoran nije heroj zbog toga sto je ubijen. On je heroj zbog svojih vrlina kao covek kao neko koji je voleo zivot, svoje najblize, svoj narod. Svi koji su se okoristili jer su mu bili blizu ili na usluzi nisu bili niti su danas njegovi prijatelji, drugovi itd. Oni su izdali coveka ciste vizije i ogromne ljudske sile i kvaliteta koji je uzorao sabijenu ledinu ili bio ledolomac. Ostali su sejali u svom ataru na uzoranoj crnici ili pustili svoje camcice sklepane od dascica, napravili dalje brodice, jahte, brodove i napunili ih do vrha. Na zalost, oni nisu ni do kolena Zoranu. Mnogo ih je. Mnogi su nasledjeni. Mnogi, mnogi treba da zahvale Zoranu sto nisu gladni. Bogatstvo ce ih unistavati jer nije njihovo, prigrabili su ga. Nije ni cudo, to je poelo mnogo ranije, posle Prvog svetskog rata, pa posle drugog, pa posle 5og oktobra. Nista nisu mogli Zoranu, izuzev da ga ubiju, mucki.

Drzava koja ubije svoje politicare, pogotovo dobre ima tamnu buducnost. saucesce porodici i onima koji su ga posteno podrzali

Ubistvo Djindjica je veliki poraz naseg drustva. Kolike su katastrofalne posledice istog se sve vise i vise uocava i kroz rasprodaju drzave. Zoran se sada i u grobu prevrce zbog toga i nametanja pokolenjima koja dolaze na desetine milijardi dolara duga i spoljnjeg deficita. Jos malo pa Srbija nece biti nasa. Vazno je da nam je parlament postao najskuplje cirkuzantsko pozoriste na svetu. Bolje bi bilo da umesto generala izvozimo poslanike, jer, takvih nesposobnih imamo koliko hocemo.