Impresionirali: Od "sporaća" do vozova brzine 620 kilometara na sat FOTO

Na početku 21. veka situacija je bila potpuno drugačija.

Tada je najmnogoljudnija država na svetu imala železnicu sa sporim i neudobnim vozovima. Sada ima 37.900 kilometara pruge za superbrze vozove, kojom je povezana većina velikih gradova, prenosi Kliks.

Od navedenog broja kilometara pruge, polovina je napravljena u poslednjih pet godina. Očekuje se da će do kraja ove godine biti napravljeno još 3.700 kilometara pruge. Do 2035. godine Kina bi trebalo da ima 70.000 kilometara šina za superbrze vozove.

Na većini železničkih linija vozovi dostižu brzinu do 350 kilometara na sat. To je promenilo način putovanja od grada do grada, odnosno okončalo je dominaciju avio-prevoza od grada do grada.

Kina predstavila superbrzi voz koji ide 620 kilometara na sat VIDEO

Do prošle godine 75 posto kineskih gradova s pola miliona i više stanovnika povezano je mrežom železnice za superbrze vozove. Španija je druga na svetu kada je reč o ovakvoj železnici. Međutim, znatno zaostaje za Kinom. Ima više od 3.200 kilometara pruge za superbrze vozove čija je maksimalna brzina 250 kilometara na sat.

Ostale razvijene zemlje još manje. Tako Velika Britanija ima 107 kilometara šina, a Sjedinjene Američke Države imaju samo jednu liniju za superbrze vozove, čija je maksimalna brzina 240 kilometara na sat.

Foto: Profimedia

Železnica ima višestruki značaj za Kinu

Kineska savremena železnica ima višestruki značaj. Ona je simbol ekonomske moći, nagle modernizacije, rastuće tehnološke moći i prosperiteta. Komunistička partija ove države i njen lider Si Đinping železnicu koriste i kako bi stvorili socijalnu koheziju, integrisali različite delove zemlje i ostvarili politički uticaj.

"Gradnja nove železnice je deo Si Đinpingovog velikog plana integracije ogromnog domaćeg tržišta. Železnica odražava 'novu filosofiju razvoja', a čiji je ključni koncept 'koordinisani razvoj'", izjavila je dr. Olivia Čeung, istraživač Instituta za Kinu pri Londonskoj školi.

Kineski voz najbrže kopneno vozilo na svetu? VIDEO

Ukazala je na to da se ne povezuju samo postojeći veliki gradovi, već da se povezuju i veliki gradovi koji su u izgradnji. To je isto ono što se u prošlosti radilo u severnoj Americi, Evropi i državama koje su bile evropske kolonije.

To je trajalo celi 19. i 20. vek, a Kina je to postigla u samo nekoliko godina. Mark Smit, autor bloga posvećenog železnici, jedan je od većine ljudi koja smatra da je teško ne biti impresioniran kineskom železnicom. Istakao je njenu efikasnost, mogućnost da služi prilično velikom broju ljudi, da ne postoje papirne karte, već da je za putovanje dovoljno skenirati ličnu kartu ili pasoš.

Pre se Kina oslanjala na tehnologiju za superbrze vozove, koja se razvija u Evropi i Japanu. Sarađivala je s velikim proizvođačima poput Bombardier-a, Alstom-a i Mitsubishi-ja. Međutim, sada su kompanije ove zemlje lideri u proizvodnji superbrzih vozova i inženjerskim železničkim rešenjima. U tome su uspeli zbog uspeha na domaćem tržištu.

Gradnja ovakve železnice uopšte nije bila laka. No, Kinezi su uspeli da ukrote i najnepogodnije delove zemlje za gradnju ovakve infrastrukture.

Razlog zbog kog je najuspešnija u infrastrukturnom razvoju jeste i taj što je vlast centralizovana, pa je samim tim centralizovano planiranje i odobravanje gradnje. S druge strane, za realizaciju ovakvih projekata u Evropi i SAD-u potrebne su decenije.

Vojvodinom 200 na sat u vozu: Pogledajte novoizgrađeni tunel i vijadukt visok kao osmospratnica

Poslednja veća železnička nesreća desila se 2011. godine kada su se sudarila dva voza na vijaduktu. Tada je poginulo 40 osoba, a 200 je povređeno. Od tada do danas nije bilo većih nesreća. Spomenuta i ranije nesreće su navele nadležne da smanje brzinu kretanja vozova. U međuvremenu, poverenje Kineza u ovaj oblik prevoza raste.

Foto: Profimedia

Kakvi su kineski superbrzi vozovi

A koliko je zapravo efikasna gradnja železnice superbrzih vozova u Kini govori to da je gradnja 815 kilometara železnice na liniji Istočni Zhengzhou - Wangzhou, vrednosti 13,5 milijardi dolara, završena za manje od godinu dana.

Do kraja prošle godine Kineska nacionalna železnica je imala više od 9.600 superbrzih vozova koji su dnevno saobraćali.

Prethodno navedeno je samo deo onoga što su Kinezi uspeli. Sada planiraju da razvijaju nove tehnologije u železnici, pa i u ovom aspektu prednjače. Prvi u svetu su razvili tehnologiju za superbrze samovozeće vozove, kao i unapređenu tehnologiju za signalizaciju i kontrolu u železničkom saobraćaju.

Superbrzi autonomni voz doseže briznu od 350 kilometara na sat i povezuje Peking i Zhangjiakou. To je najbrži autonomni voz na svetu.

U decembru 2019. je otvorena nova železnička linija za superbrze samovozeće vozove, a kao deo pripreme za Zimske olimpijske igre u Pekingu 2022. Ovom linijom je putovanje skraćeno sa tri sata na manje od 60 minuta. Time je omogućeno turistima da mnogo brže dođu i do jedne od najznačajnijih svetskih znamenitosti - Kineskog zida.

Ko su naslednici Konkorda? Supersoničnim avionom od Los Anđelesa do Tokija za manje od tri sata

U ovim vozovima postoji poseban prostor za odlaganje opreme za zimske sportove, na svakom sedištu postoje ekrani osetljivi na dodir sa 5G mrežom, osvetljenjem koje se prilagođava okolnostima u vozu i izvan voza te mnoštvo senzora. Tokom putovanja koristi se i tehnologija prepoznavanja lica, identiteta, a roboti se koriste kako bi pomagali putnicima na primer prilikom transporta prtljaga.

Železničke stanice su ogromne i moderne, a svaki dan se na njima nalazi veliki broj ljudi - nalikuju aerodromskim terminalima.

Foto: Profimedia

Voz maksimalne brzine 620 kilometara na sat

Krajem prošle godine Kina je napravila još jedan prototip superbrzog voza čija je maksimalna brzina čak 400 kilometara na sat. Takođe, Kina se superbrzim vozovima povezuje s drugim državama.

Ova zemlja planira da uloži još milijarde dolara u razvoj železnice. Taj novac će biti potrošen i na pravljenje magnetno-levitacijskih vozova čija bi maksimalna brzina trebalo da bude neverovatnih 620 kilometara na sat, piše CNN.