U Nemačkoj u penziju sa 69 godina, iako je svaki peti Nemac do tada već mrtav

Uprkos tome, zbog korone su ponovo sve glasniji oni koji traže da se ta granica pomeri - na 69 godina.

U Nemačkoj je od 2012. starosna granica za penzionisanje podignuta na 67 godina. Prema trenutnim podacima, postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje na 67 godina znači da sve više ljudi umre pre nego što ode u penziju, piše DW.

U 2019. godini 17 odsto svih preminulih u Nemačkoj nije navršilo 67 godina, 14,4 odsto nije doživelo ni 65. godinu. Ovo proizlazi iz odgovora saveznog Ministarstva unutrašnjih poslova na zahtev poslaničke grupe Levice, prenosi Noje Osnabriker cajtung.

Ako se starosna granica za odlazak u penziju poveća na 69 godina, logično je da čak i više ljudi ne bi dostiglo starosnu granicu za odlazak u penziju. U 2019. godini 19,8 posto svih preminulih bilo je mlađe od 69 godina, odnosno skoro svaki peti.

"Distribucija odozdo prema gore"

"Brojevi govore jasnim jezikom: što je starija dob za odlazak u penziju, to će je manje ljudi doživeti", rekla je Sabine Cimerman za Noje Osnabriker cajtung.

Budući da ljudi sa malim primanjima žive kraće, pomeranje starosne granice za penzionisanje znači "raspodelu odozdo prema gore". Nemačkoj nisu potrebne diskusije o daljem pomeranju starosne granice za odlazak u penziju, "već pre o povratku na penziju sa 65 godina", rekla je predsedavajuća Odbora za starije osobe u Bundestagu. Svako ko opravdava veću starosnu granicu za odlazak u penziju povećanjem očekivanog životnog veka "krije pola istine", nastavlja Cimerman.

Jer prosečan broj zdravih godina života u Nemačkoj stagnira. "Mnogi ljudi ne dostižu dob za odlazak u penziju u dobrom zdravlju. Za njih je svako povećanje starosne granice za odlazak u penziju smanjenje njihove penzije, jer su prinuđeni da se penzionišu ranije", rekla je poslanica Levice. Ekonomski instituti pozivaju na penziju sa 69 godina

U aprilu je nekoliko ekonomskih instituta predložilo povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 69 godina s obzirom na opterćenost državnog budžeta zbog pandemije.

"Takav korak doneo bi dvostruku korist", pišu ti instituti u prolećnom izveštaju za Saveznu vladu. S jedne strane, povećali bi se prihodi penzijskog osiguranja, a s druge strane, više ljudi bi bilo dostupno za tržište rada.

Nemačka ima sve manje stanovništva koje je sve starije, rekao je potpredsednik Instituta za ekonomska istraživanja Halle (IWH) Oliver Holtemeler. U budućnosti će razlika između broja mladih koji dolaze na tržište rada i starih koji ga napuštaju biti oko 400.000 ljudi - manje na godišnjem nivou. Ekonomista je upozorio da bi to oštetilo nemačku privredu.

Instituti u penzijskom osiguranju vide važan instrument za uravnotežen državni budžet - izuzimajući vanredne faktore i neujednačenost privredih tokova - a da ne mora da se štedi na važnim investicijama za budućnost.

Ako se tu ništa ne uradi subvencije za penzijsko osiguranje iz saveznog budžeta će rasti na štetu drugih državnih troškova.

"Najelegantnije rešenje bilo bi sporo, postepeno povećanje starosne granice za penzionisanje, jer bi to imalo pozitivan efekat sa dve strane", rekao je Holtemeler. "Kad bi ljudi bili malo duže dostupni tržištu rada, to bi ojačalo potencijalnu radnu snagu. A imalo bi efekta na rashode penzijskog osiguranja."

Bundesbanka se takođe zalaže za penziju sa 69 godina

Nemačka centralna banka, Bundesbank, se takođe izjasnila za povećanje starosne granice za odlazak u penziju. Do sada neprekidno rastući očekivani životni vek podrazumeva sve duže trajanje penzije dok periodi plaćanja doprinosa ostaju konstantni. Zato je logično povećanje starosne granice od 67 godina za odlazak u penziju, glasi obrazloženje Bundesbanke.