Severni tok 2: Senat SAD kaže "ne"

Ipak, konkretne sankcije će odrediti administracija, izjavio je za Sputnjik član Odbora za spoljne poslove Senata Kris Kuns komentarišući mogućnost uvođenja novih sankcija.

"Ne mogu da vam dam informacije o tome šta se može dogoditi u budućnosti, ali u Senatu je široko rasprostranjeno protivljenje projektu Severni tok 2 zbog njegovog mogućeg uticaja na energetsku nezavisnost nekih veoma ranjivih evropskih država", rekao je senator.

Kuns je istakao da je pitanje uvođenja konkretnih sankcija protiv kompanija u zoni odgovornosti izvršne vlasti.

Nemački list "Handelsblat" ranije je saopštio, pozivajući se na diplomatske krugove u Vašingtonu, da bi američki Kongres u februaru ili martu mogao da usvoji novi paket sankcija projektu Severni tok 2 koji bi bio usmeren protiv investitora i kompanija koje dobijaju gas preko gasovoda, prenosi Sputnjik.

Projekat Severni tok 2 podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi pedeset pet milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored Severnog toka.

Projekat realizuje kompanija Nord strim 2 AG, čiji je jedini vlasnik Gasprom. Projekat sufinansiraju i evropski partneri Gasproma – Šel, OMV, Anži, Uniper i Vinteršal.

Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države, koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je 20. decembra odbrambeni budžet za 2020. godinu koji, između ostalog, predviđa sankcije protiv gasovoda Severni tok 2 i protiv Turskog toka. Sjedinjene Američke Države su zahtevale da kompanije koje predvode polaganje cevi gasovoda odmah zaustave izgradnju. Švajcarska kompanija Olsiz praktično odmah je objavila obustavu radova na polaganju cevi „Severnog toka 2“.