Energetske glavobolje Angele Merkel

Radi se o najvećem unutrašnjepolitičkom projektu nemačke kancelarke Angele Merkel, poznatom kao "Energetski preokret", piše danas agencija Asošiejted pres (AP).

Ona ga je pokrenula posle nuklearne katastrofe u Fukušimi 11. marta 2011. godine, ali zbog njega ima sve veće glavobolje.

Tenzije sa Rusijom, nakon što je ta zemlja pripojila Krim, mogu dodatno da zakomplikuju stvari.

Nemačka, druge zemlje Evropske unije, kao i SAD, uzvratili su na ovaj potez uvođenjem sankcija Rusiji i prete uvođenjem još strožih. Avaj, Nemačka i nekoliko evropskih ekonomija znatno zavise od ruskih energetskih usluga.

Nemačka, najsnažnija ekonomija EU, trećinu svojih potreba za zemnim gasom i sirovom naftom podmiruje nabavkama iz Rusije. Ako bi situacija sa tom zemljom eskalirala i vlada u Berlinu odlučila da smanji energetsku zavisnost od Rusije, mogli bi nastati problemi, s obzirom na to da Merkelova i dalje gura svoj ambiciozni plan i smatra da bi on mogao postati "novi nemački izvozni hit".

Kada je Nemačka obznanila da će do 2022. godine ugasiti reaktore u svojim nuklearnim centralama, ta odluka je bila veoma popularna.

Međutim, pripremanje privrede na sprovođenje odluke pokazala se komplikovanom i postala je recept za političku blokadu - barem dok nova "velika koalicija" Merkelove, sastavljena od levice i desnice, ne preuzme rukovođenje državom u decembru.

Nemačka obala i njene severne ravnice pružaju obilje energetskog potencijala za proizvodnju struje od vetra. Međutim, planiranje dalekovoda kako bi se ta energija dopremila do južnih industrijskih zona suočava se s otporima, a sistem subvencija, namenjen podsticanju obnovljivih energija, stvara sve više problema.

Plan podrazumeva da se do 2025. godine između 40 i 45 odsto nemačkih energetskih potreba podmiruje iz obnovljivih izvora, uključujući vetar. Do 2035. godine udeo bi se povećao na između 55 i 60 odsto. U ovom trenutku, nešto manje od četvrtine nemačkih energetskih potreba podmiruje se odatle.

Kritičari smatraju da plan nije dovoljno "zelen", pošto se oslanja i na ugalj i lignit. Na ove energente je 2013. godine otpadalo oko 45,5 odsto energetske proizvodnje, što je za čitavih 44 odsto više nego 2012. godine. Poređenja radi, udeo učešća nuklearne energije je sa više od 20 odsto u vreme Fukušime pao na 15 odsto.

Ako Nemačka ostvari plan da do 2050. godine 80 odsto svojih potreba za energijom namiruje iz obnovljivih izvora, to će svakako doprineti njenoj energetskog bezbednosti i stabilnosti. Al, kako je predviđeno da se usput isključe reaktori, zemlja u međuvremenu ostaje zavisna od korišćenja fosilnih goriva. A to znači zavisnost od Rusije.

"Neće to funkcionisati bez ruskog gasa", izjavio je ugledni nemački ekonomista Hans-Verner Sin.

Aleksander Rar, jedan od direktora nemačko-ruskog savetodavnog foruma, ukazao je da, sa isključivanjem nuklearne energije, ruski ugalj "dobija značajniju ulogu u Nemačkoj".

Za sada nije izgledno da će Rusija zatvoriti svoje gasovode, ili da će Nemačka i druge evropske zemlje primeniti sankcije u energetskom sektoru, ali situacija sa Krimom i Ukrajinom tera ljude da razmišljaju "šta će biti ako?"

Angela Merkel je prošle sedmice ukazala na to da među evropskim liderima "postoje izvesne bojazni" u vezi sa ruskim gasom, ali je takođe izjavila da su "gas i nafta nastavljali da teku čak i u doba Hladnog rata".