Mit o afričkom ekonomskom čudu

Ali od ovog privrednog čuda profitiraju samo odabrani. Održivi razvoj je još uvek nepoznanica.

Kupovna moć građana "Crnog kontinenta" raste, rastu i tržišta. Sve više milijardera s liste najbogatijih stanovnika sveta dolazi s afričkog kontinenta.

Nakon "Zemalja tigrova", rastućih privrednih sila Azije, sada je došlo vreme i za "Zemlje lavove" iz Afrike. Tako uglavnom zvuči atraktivna ekonomska priča koju trenutno rado šire svi: političari, ekonomisti i mediji.

"Postoje dobri razlozi za verovanje u to kako će u sledećih 50 godina Afrika biti najvažnije rastuće tržište na svetu i to zbog dve činjenice: prirodnih i ljudskih bogatstava", kaže Enver Aversi, londonski novinar poreklom iz Kenije. On ukazuje na to kako je za Kinu Afrika već više od decenije važno investiciono odredište te se nada kako će uskoro i Evropa otkriti "susedni kontinent".

Brojke govore u korist teorije nezapamćenog privrednog rasta. Prema prognozama Svetske banke, afrička ekonomija će u sledeće dve godine rasti u proseku za pet posto. Istovremeno svetska ekonomija bi trebalo da ostvari rast od samo tri odsto.

Afričke zemlje gotovo da međusobno ne trguju

Foto: (sxc.hu)

Neke subsaharske zemlje, koje se obično povezuju s ratovima i večitom borbom za preživljavanje, su svetski rekorderi kad je u pitanju privredni rast. Siera Leone ili Gambija s preko 10 odsto godišnjeg rasta ili Mozambik i DR Kongo s osam odsto su samo neki od primera vrtoglavog ekonomskog uspona.

No same brojke ne govore celu istinu. Robert Kappel s Instituta GIGA iz Hamburga je istraživao dugoročne i održive potencijale subsaharskih zemalja i došao do poražavajućeg rezultata.

"Većina zemalja je prošla loše i to usprkos impresivnim brojkama koje se tiču privrednog rasta. Ali ovaj rast se oslanja isključivo na potražnju za sirovinama ili poljoprivrednim proizvodima čija je cena zbog veće potražnje u poslednje vreme porasla", skeptičan je Kappa.

Dakle celokupan privredni rast se temelji isključivo na izvozu. I upravo u ovoj činjenici mnoge organizacije vide problem. Afričke privrede su previše zavisne od trgovine sa inostranstvom. I bivši glavni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Annan upozorio je u Južnoafričkoj Republici na potrebu strožih pravila prilikom trgovine sirovinama iz Afrike. Osim toga ove zemlje, kako je upozorio Annan, nadprosečno pate od problema odliva poreskog novca i korupcije. Afričke zemlje gotovo da i međusobno ne trguju. Industrijalizacija je u povoju a isto se može reći i za katastrofalnu infrastrukturu koja dodatno otežava robnu razmenu unutar kontinenta.

Bogatstvo sirovinama nije uvek dobra podloga za ekonomski boljitak

Isto tako rast nije preterano uticao na smanjenje nezaposlenosti. Čak je i u, u poređenju s ostatkom kontinenta, dobrostojećoj Južnoj Africi, preko 25 odsto radno sposobnog stanovništva bez zaposlenja. Među nezaposlenima je najviše mladih. Privredni "bum" je vidljiv samo u velikim gradskim sredinama gde milijarde od sirovina završavaju u brzo rastućim ekonomskim središtima gradova koji se međusobno takmiče u izgradnji statusnih nebodera.

Luanda, Johannesburg ili Nairobi rastu munjevitom brzinom. Ovde uglavnom i živi rastući srednji sloj Afrike. No još uvek dve trećine zemalja subsaharske zone muku muči sa starim bolestima: politička nestabilnost i uvek iznova izbijajući lokalni oružani sukobi. U mnogim delovima ovih zemalja stanovništvo nema ništa od statistika o privrednom rastu. Čak i u zemljama s mnogo nafte poput Nigerije, siromaštvo raste.

"Bogatstvo sirovinama nije uvek dobra podloga za ekonomski boljitak", kaže Kappel. To je primetno i iz činjenice da su se najefikasnije razvile one zemlje koje privredni rast nisu postigle na osnovu izvoza sirovina nego razvoja uslužnih delatnosti ili poljoprivrede.

Ono što je Africi trenutno preko potrebno kako bi privredni razvoj ostao održiv i tako pozitivno uticao na povišenje životnog standarda svih slojeva društva je pre svega ulaganje u infrastrukturu.

"Nigde u svetu pokretanje biznisa nije tako skupo kao u Africi", kaže ekonomski novinar Anver Versi. To se pre svega odnosi na transport. No dok Versi najveći izazov vidi u razvoju infrastrukture, Robert Kappel smatra da je celoj Africi potrebna temeljna reforma kako politička tako i privredna koja bi sezala u sve pore društva, od obrazovanja i zdravstva pa do prometa i javne uprave.

"Tek tada će se Afrika pretvoriti u kontinent nade", zaključuje Kappel.