Grci odabrali - bankrot pre penzija

"Jutros su okončane konsultacije izmedju predstavnika vlade i trojke, koju čine EU, MMF i Evropska centralna banka, o pitanjima koja su dosad bila otvorena", saopštila je kancelarija grčkog premijera Lukasa Papadimosa.

Navodi se da je "postignut široki konsenzus o sadržaju novog programa uoči večerašnjeg sastanka ministara finansija članica evrozone u Briselu". I predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi je potvrdio da je postignut dogovor o dodatnim merama štednje.

Maratonski pregovori zvaničnika tri stranke koje čine opozicionu vladu Grčke, o tome da li prihvataju nove uslove stranih kreditora, završeni su prihvatanjem smanjenja broja zaposlenih u državnom sektoru za 15.000 i kresanja plata, u zamenu za spasilački paket mera vrednosti 130 milijardi evra.

Ministar finansija Evangelos Venizelos će tokom dana u Briselu pokušati da ubedi zvaničnike EU da odobre Grčkoj nove kredite kako bi zemlja izbegla bankrot. Bez te pomoći Grčkoj preti da postane nelikvidna 20. marta, kada na naplatu dospeva 14,5 milijardi evra državnih obveznica.

Naime, ministri finansija evrozone upozorili su danas Grčku da još nisu spremni da joj odobre novi paket pomoći, uprkos tome što su grčki politički lideri postigli dogovor o novim merama štednje. Predsednik Evrogrupe Žan-Klod Junker kaže da ministri imaju previše "stavki koje treba da raščiste" da bi postojala realna šansa da na današnjem sastanku bude postignut dogovor o novom paketu pomoći za Grčku.

"Nemam razloge da verujem da će večeras biti postignut definitivan dogovor", poručio je Junker, dodajući da je ostvaren "ogroman napredak" na mnogim poljima. On je naveo da ministri moraju "do detalja da prouče različite stavke na stolu".

I evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren kaže da Grčka još uvek treba da uveri svoje partnere iz evrozone da će sprovesti ekonomske reforme i budžetsku štednju pre nego što joj bude odobren novi paket pomoći.

"Sada je na grčkoj vladi i parlamentu da uvere svoje evropske partnere u snažnu posvećenost merama štednje, kao i u to da će preduzeti konkretne korake da osiguraju fiskalnu konsolidaciju i strukturne reforme", naveo je Ren i dodao da je "na grčkoj vladi da, putem konkretne akcije, putem zakona i drugih koraka uveri svoje evropske partnere da postoje uslovi za odobrenje drugog paketa pomoći".

Svaki deseti Grk trenutno bez posla

Inače, više od milion nezaposlenih među ukupno 11 miliona stanovnika registrovano je u Grčkoj u novembru. Time je stopa nezaposlenosti dostigla rekordno visok nivo od 20,9 odsto.

Broj nezaposlenih se povećao na 1,02 miliona što je 48,7 odsto više nego godinu dana ranije i 14 odsto više u odnosu na oktobar.

Eksplozija nezaposlenosti, na nivo neviđen od ulaska Grčke u zonu evra 2000. godine, počela je početkom 2010. sa finansijskim kolapsom i merama štednje, a pogoršala se recesijom koja je ušla u petu uzastopnu godinu.

U uzrastu od 15 do 24 godine nezaposlenih je 48 odsto, a među ženama, glavnim žrtvama nezaposlenosti, stopa je 24,5 odsto.

Regioni najviše pogodjeni nezaposlenošću su Makedonija-Trakija (sever i sveroistok, 23,8 odsto) i područje Atine, najnastanjenije u Grčkoj, gde se nezaposlenost pogoršala sa 19,2 odsto u oktobru na 21,1 odsto, dok je godinu dana ranije bila 13,9 procenta.

Vlada Grčke je u svom budžetu za 2012. prognozirala stopu nezaposlenosti od prosečno 15,4 odsto u 2011. i porast na 17,1 odsto u ovoj godini.

Slovačka protiv nove pomoći za Grčku

Slovačka se protivi dodatnoj pomoći prezaduženoj članici evrozone, Grčkoj, povrh 130 milijardi evra vrednog drugog paketa pomoći kojeg zvanična Atina trenutno pokušava da odblokira.

"Ne želimo da obim javne pomoći u sklopu drugog paketa pomoći Grčkoj iznosi više od ranije dogovorenih 130 milijardi evra, već želimo da moguće povećanje finansira privatni sektor", kaže slovački ministar finansija Ivan Mikloš.

"Takođe želimo da Grčka preduzme mere pomoću kojih bi njen javni dug postao održiv, odnosno spustio se do nivoa od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda ili nešto iznad toga", istakao je Mikloš i dodao da bi to, osim restriktivnih mera, zahtevalo i strukturne reforme za podsticaj ekonomskog rasta.

Slovačka, koja je članica EU postala 2004, a evrozone 2009. godine, više puta je izrazila nezadovoljstvo u vezi sa isplatom pomoći u 17-članoj zoni evra, a jedina je zemlja koja je odbila da učestvuje u prvom paketu pomoći Grčkoj 2010. godine.