Strepnja od cene nafte traje

Cena tog energenta je pala usled očekivanja da će izveštaj američkog ministarstva energetike, koji će biti objavljen krajem današnjeg dana, pokazati rast zaliha sirove nafte i benzina u SAD.

Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u novembru je na Njujorškoj robnoj berzi pala za 49 centi, na 87,12 dolara za barel, pošto je sinoć u jednom trenutku porasla na rekordnih 88,20 dolara za barel, a istovremeno je cena evropske "brent" nafte na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pala za 44 centa, na 83,11 dolara za barel, prenela je agencija AP.

Na rekordno visoke cene "crnog zlata" na svetskom tržištu utiče zabrinutost da bi ulazak turskih snaga u Irak u potrazi za kurdskim pobunjenicima mogao da poremeti snabdevanje sirovom naftom.

Rast cena je takođe posledica nedavno objavljenih izveštaja američkog ministarstva energetike, Međunarodne agencije za energetiku i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), u kojima se navodi da zalihe sirove nafte stagniraju ili padaju, dok tražnja raste.

I OPEK zabrinut zbog visokih cena nafte

OPEK sada ne može da uèini mnogo, uradio je sve što je mogao

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) izrazila je zabrinutost zbog naglog skoka cena nafte na oko 88 dolara za barel, ali su pojedine članice upozorile da kartel ne može da učini ništa da bi kontrolisao taj rast.

Zabrinut da je barel nafte od 80 i više dolara preskup, OPEK se prošlog meseca dogovorio da od 1. novembra poveća proizvodnju za pola miliona barela dnevno, kako bi pomogao padu cena.

Međutim, od tada cene nafte stalno rastu, a OPEK uporno tvrdi da eksploatiše dovoljne količine da bi se podmirila tražnja tog energenta. "Organizacija nije srećna što su cene na ovom nivou, ali veruje da suštinski činioci na tržištu nisu podrška sadašnjim visokim cenama i da je tržište veoma dobro snabdeveno", izjavio je generalni sekretar OPEK Abdulah al-Badri.

Deset članica kartela (izuzev Iraka i Angole), koje su obuhvaćene sistemom proizvodnih kvota, počelo je da sprovodi svoj deo dogovorenog povećanja proizvodnje, navedeno je u saopštenju OPEK.

I pored toga, nafta se približava istorijskom rekordu od 90,46 dolara za barel iz 1980. godine (prilagođeno inflaciji), a investitori kao razlog navode napetost između Turske i Iraka, jaku tražnju, ograničene zalihe i slab dolar.

Zvaničnici OPEK odbacuju bilo kakvu bojazan od nestašice, tvrdeći da potrošačima isporučuju nafte više nego što je dovoljno. Oni za nagli skok cena krive špekulantske fondove i političke tenzije. Najveći proizvođač u OPEK, Saudijska Arabija, koja se najviše zalagala za povećanje proizvodnje od novembra, još nije iznela svoj stav povodom naglog poskupljenja nafte.