U Severnoj Makedoniji za solarnu energiju 4, a u Srbiji 92 evra - tako "još samo par dana"

"Region i Srbija su zaostajali za svetom. Samo u 2020. godini svet je postao bogatiji za 127 gigavata solarnih elektrana", napomenuo je Kopač na konferenciji o solarnoj energiji koja se danas održava u organizaciji portala Balkan green energy news.

Kako je dodao, Srbija ima potencijale za 3.582 megavata solarne energije.

U Makedoniji 4, u Srbiji 92 evra

"Svetski rekord je bio u Abu Dabiju gde su prošle godine došli do cene od 13 dolara za megavatsat solarne energije. U EU rekord je postigao Portugal 2019. godine sa 14, skoro 15 evra na megavatsat. Ne zaostaje ni Energetska zajednica – u Albaniji su u prošloj godini na aukciji postigli cenu malo manje od 25 evra, a u Severnoj Makedoniji samo 4 evra – tu je malo drugačije, to je premija za izgradnju solarnih elektrana na državnom zemljištu", rekao je on.

U Energetskoj zajednici, istakao je, Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora već su prešle na sistem aukcija.

"Srbija je tu, sa fid-in tarifom, sa 92 evra na megavatsat za solarnu energiju, ali to će trajati samo još par dana jer se usvaja novi zakon i slika će biti drugačija", naglasio je Kopač. Regionalna direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Žužana Hargitai podsetila je na razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o fid-in tarifama koje nas, kako kaže, "ubijaju".

"Sada govorimo o novom zakonu, EBRD je tu za Vladu i resorno ministarstvo da pomogne organizaciju aukcija. Inače, ERDB danas slavi 30 godina postojanja, a u Srbiji smo već 20 godina. Prva transakcija u ovoj zemlji - sada se stidim da to priznam - bila je ona koja je omogućila finansiranje lignita, rudnika lignita. Od tada se dosta toga promenilo. Investirali smo više od 6,6 biliona u Srbiju, od toga 600 miliona u energetski sektor, što mislim da je mala brojka. Sada su ambicije mnogo veće", kazala je Hargitai.

Predsedavajući Odbora za strategiju SolarPower Europe, Benedikt Ortman, naveo je kao prednosti Srbije adekvatno poslovno okruženje, jeftiniju radnu snagu, državne subvencije, prirodne potencijale... Sa druge strane, kao slabosti je izdvojio političke rizike (nerešeno pitanje takozvanog Kosova), deficit infrastrukture, korupciju, birokratiju…

Cene drastično pale

Direktorka za Srbiju kompanije CWP Global Maja Turković istakla je da Srbija već ima investitore.

Ilustracija: anatoliy_gleb/Shutterstock

"Tu je u boljoj poziciji od nekih zemalja regiona koje treba da donesu zakonski okvir da ih privuku. Imali smo jedan period spavanja, prvi investicioni ciklus je bio vezan za fid-in tarife, jer su nivelisani troškovi proizvodnje bili takvi da su iziskivali podsticaje koji su bili znatni – to se završilo, desio se tehnološki napredak. Cena fotonaponske tehnologije je dramatično pala i pada i dalje – kao rezultat toga mi danas proizvodimo kilovatsat iz solarnih elektrana ispod tržišne cene i konkurentni smo sa svim ostalim izvorima. Nama je trenutno zanemarljiv udeo solara u proizvodnom miksu, ali to će se promeniti već za godinu dana, odskočićemo dramatično u svim izveštajima", najavila je.

Srbija može i mora da izgradi jedan gigavat solara u narednih 10 godina, rekla je Turkovićeva i dodala da već postoje projekti za dobar deo tih kapaciteta.

"Proizvođači solarnih elektrana će se takmičiti na aukcijama za tržišnu premiju, ali će svu energiju plasirati na tržište. Zakon je napravio odličan predlog po kome vi ne morate da učestvujete sa celim kapacitetom na aukcijama, nego onoliko koliko vam je potrebno da biste mogli da servisirate dug prema banci, dok dobar deo možete da plasirate na slobodno tržište. To je užasno važno jer vidimo da će u skorijem periodu te tržišne premije praktično postati nepotrebne, imaćemo likvidno slobodno tržište i ti tržišni rizici će biti mnogo manji za proizvođače", objasnila je.

"2040. godine hoćemo minimum 40 procenata iz obnovljivih izvora"

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović priznaje da energetika jeste spavala, ali tvrdi da je najvažnije da smo mi svesni da je ovo vrlo važna godina za energetski sektor Srbije.

"Bez zakonskog okvira nema priče o velikim investicijama. Hoćemo da podzakonske akte donesemo najbrže moguće i da uporedo kreiramo još neka druga dokumenta i uslove koja će dati osnovu za investiranje. Hoćemo 2040. godine minimum 40 procenata proizvedene električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora. To je naša vizija i naš cilj", poručila je ministarka.

Novim zakonima je predloženo i uvođenje elektronskih procedura, što je, prema njenim rečima, način da se suzbiju razne koruptivne radnje.

"Sem aukcija, prvu put smo u ovaj zakon stavili takozvane prozumere, odnosno da oni koji su potrošači budu i proizvođači energije", podsetila je Mihajlovićeva.