Država plaća rešenje spora radnika i poslodavca

Spor se rešava uz pomoć arbitra Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, što zbog neznanja, što zbog nedovoljne obaveštenosti o toj mogućnosti.

Naime, svi radni sporovi koji se tiču otkaza ugovora o radu, ugovaranja i isplate minimalne zarade, diskriminacije i zlostavljanja na radu, naknade troškova koji se odnose na za ishranu u toku rada, dolazak i odlazak sa rada, isplatu jubilarne nagrade i isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, mogu da se rešavaju uz pomoć nezavisnog arbitra.

Najbitnija odlika postupka za mirno rešenje radnog spora je da je arbitražno rešenje pravosnažno i izvršno i potpuno iste pravne snage kao pravosnažna sudska presuda u radnom sporu.

Ovaj vansudski, alternativni vid rešavanja radnih sporova, koji je predviđen Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova u pravnom sistemu Republike Srbije postoji već 10 godina.

Pravni sistem Republike Srbije prepoznaje i drugi vid alternativnog rešavanja radnih sporova uz pomoć posrednika u skladu sa Zakonom o posredovanju koji se primenjuje na sve sporove, pa i na radne.

Međutim, posrednici sa liste Ministarstva pravde nisu usko specijalizovani za rešavanje spora u vezi sa radom.

Bitna razlika je i u tome što stranke u sporu same snose troškove postupka posredovanja, a zajednički plaćaju i nagradu za rad posrednika u skladu sa propisanom Tarifom.

Direktor Agencije Mile Radivojević u izjavi za Tanjug je ukazao da je radi obezbeđenja radno pravne sigurnosti zaposlenih i poslodavaca, Republika Srbija uvela mogućnost da postupak mirnog rešavanja spora uz pomoć arbitra ili miritelja u postupku pred Agencijom, bude potpuno besplatan.

Dodatne prednosti mirnog rešavanja radnog spora, pred Agencijom su, kako je naveo, načelo dobrovoljnosti kao i efikasnost jer je oročeno vreme trajanja postupka na 30 dana za razliku od sudskog postupka.

Radivojević je najavio da će svi zaposleni i poslodavci u skorije vreme na sajtu Agencije moći da, nakon pokretanja postupka, prate tok i svaku radnju preduzetu u toku postupka.

Postupci u kojima se traži mirno rešenje, kada su u pitanju individualni sporovi između poslodavca i zaposlenog pokreću se ili zajedničkim predlogom ili predlogom jedne strane Agenciji, koja u ovom drugom slučaju, poziva drugu stranu da se izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.

Ukoliko ne prihvati, postupka neće ni biti, što je u duhu načela dobrovoljnosti.

Strane mogu zajednički da izaberu arbitra, sa liste koja se nalazi na sajtu Agencije www.ramrrs.gov.rs, a ukoliko se o tome ne sporazumeju, njihovog arbitra odrediće direktor Agencije.

Ukoliko su strane već pokrenule sudski spor tužbom zbog istog slučaja (istog činjeničnog i pravnog osnova), dužne su da sud obaveste o pokušaju mirnog rešenja radnog spora, a sud onda zastaje sa svojim postupkom.

Postupkom za mirno rešavanje radnog spora rukovodi arbitar, a rasprava je javna i po pravilu se održava u prostorijama poslodavca, ali ali arbitar uvek može da isključi javnost na zahtev strana u sporu iz opravdanih razloga, navodi se u Zakonu o mirnom rešavanju radnih sporova.

Taj Zakon reguliše i mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova, odnosno učešće miritelja sa liste Agencije u kolektivnom pregovaranju između sindikata i poslodavaca, a radi pružanja pomoći i sprečavanja nastanka spora.

Za razliku od individualnog spora i uloge arbitra, miritelj se tokom pregovora zalaže da Odbor za mirenje u roku od 30 dana donese preporuku o rešenju spornih pitanja, koja nije obavezujuća za strane u sporu. Ukoliko strane prihvate njegovu preporuku, one će zaključiti Sporazum.

Tokom 2015. godine pred Agencijom je pokrenuto 322 radna spora, od kojih su 292 individualna i 30 kolektivnih radnih sporova.

Povodom sporova u kojima je Agencija imala najveće uspehe u prethodnom periodu, ističu se sporovi povodom zlostavljanja i diskriminacije na radu za koje je podnet 71 predlog za mirno rešavanje.

Povodom ugovaranja i isplate minimalne zarade pred Agencijom je pokrenuto 158 postupaka, dok je povodom drugih naknada iz rada i po osnovu rada pokrenuto 63 postupka.

Agencija je posredovala u pregovorima za sedam štrajkova i 22 postupka povodom zaključivanja, izmene, dopune ili primene kolektivnog ugovora.

Prema rečima direktora Agencije, u toku je formiranje međuresorne radne gruope koja će raditi na izmenama Zakona u pravcu jačanja instituta mirnog rešavanja radnih sporova i prevazilaženja problema u praksi.

Planirano je da se jednom od ključnih izmena zakona omogući postizanje sporazuma kojim bi se pravosnažno rešilo sporno pitanje u individualnom sporu, a ne kao što je situacija sada, da se donosi rešenje koje je u korist jedne od strana.

Radivojević smatra da bi ova izmena u većnoj meri ohrabrila stranke da se upuste u postupak pred Agencijom.

Važno je da svaki zaposleni i svaki poslodavac prepoznaju navedene predosti

instituta mirnog rešavanja radnih sporova u odnosu na sudski ali i posrednički vid zaštite, jer je on garant radno-pravne sigurnosti sa mnogim prednostima“, naglasio je Radivojević.

On je posebno ukazao da se u poslednje vreme preko medija može videti kako se zaposleni odlučuju na najšteniji i najradikalniji oblik ostvarenja svojih prava koji je ujedno i nezakonit - a to je štrajk glađu.

"Naša preporuka je da se, pre nego što se odluče na takav korak, obrate Agenciji i sačekaju epilog postupka pred Agencijom", istakao je Radivojević.