To navodi Fiskalni savet, uz objašnjenje da će smanjenje plata i penzija doneti 800 miliona evra uštede i da je to jedina mera koja će pune efekte imati već 2015. godine.
Prema mišljenju članova Fiskalnog saveta, opasnost od izbijanja krize javnog duga nalaže neodložno sprovođenje fiskalne konsolidacije i Vlada Srbije više nema mnogo izbora, niti mogućnost daljeg odlaganja.
Javni dug na kraju juna dostigao je 21,2 milijarde evra, odnosno 66 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a do kraja godine bi mogao da dostigne 73 odsto BDP, što je, kako su ocenili, zabrinjavajući nivo.
Dodali su da je javni dug Srbije od početka 2009. godine do kraja 2013. porastao za oko 12 milijardi evra, odnosno za oko 35 odsto BDP, što ukazuje na neodrživost domaćih finansija.
Prema oceni Fiskalnog saveta, sve to nameće potrebu oštre fiskalne konsolidacije, odnosno smanjenja deficita budžeta, koji bi u 2017. godini trebalo da bude ispod tri odsto BDP, uz zaustavljanje rasta javnog duga.
Deficit budžeta Srbije u 2014. godini iznosiće više od 2,6 milijardi evra, odnosno 8,3 odsto BDP, što će, kako je Fiskalni savet ocenio, biti najveći deficit u Evropi, izuzev možda Ukrajine, što je dobar pokazatelj neodrživosti fiskalne pozicije u kojoj se Srbija trenutno nalazi.
Fiskalni savet je dodao da fiskalna konsolidacija mora da počiva na dovođenju u red javnih i državnih preduzeća, smanjenju izdvajanja za penzije i plate i strukturnim reformama.
Nema više mnogo izbora
Do 2017. godine potrebno je uštedeti skoro dve milijarde evra, da bi se fiskalni deficit smanjio sa sadašnjih 8,3 odsto BDP na ispod tri odsto BDP, ocenjuje Fiskalni savet Srbije.
U rezimeu u koji su novinari imali uvid pre konferencije u Narodnoj banci Srbije, navodi se da će deficit u 2014. iznositi više od 2,6 milijardi evra, što je 8,3 odsto BDP, čime je probijen plan, pošto će prihodi podbaciti za oko 50 milijardi dinara, a na rashodima mogu da se ostvare uštede od oko 30 milijardi dinara.
S ovakvim stanjem javnih finansija, Srbija mora svake godine da se zaduži oko pet milijardi evra, kako bi finansirala deficit i isplatila dospeli dug, a te obaveze iz godine u godinu rastu, navodi Savet.
Strukturne reforme bi kroz nekoliko godina, ako se počnu odmah, donele oko 700 miliona evra uštede godišnje.
U rezimeu se upozorava da postoji opasnost od izbijanja krize javnog duga, što nalaže neodložno sprovođenje fiskalne konsolidacije.
"Vlada više nema mnogo izbora, niti mogućnost daljeg odlaganja", navodi se u rezimeu Fiskalnog saveta.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 324
Pogledaj komentare