Kako je kriza promenila potrošače?

Pre krize koja im je u velikoj meri umanjila profite, vodeći trgovci u našoj zemlji najmanje su voleli kupce koje su u neformalnim razgovorima nazivali "skidačima jagoda sa šlaga”.

Tako su označavali sve one potrošače koji su u prodavnice ulazili sa spiskovima i katalozima i kupovali samo ono što je na akciji. Danas, kada su prometi u srpskoj maloprodaji i do 30 odsto manji nego pre 2008. godine, raduju se i takvim kupcima, a onih koji "skidaju jagode sa šlaga” proteklih godina bivalo je sve više.

Krize je umnogome promenila navike potrošača, a posledice recesije u trgovini i dalje su tu. Najpre je počelo da se kupuje planski, a sniženja da se prate više nego ranije. A umesto skupih proizvoda poznatih marki, sve više se kupuju trgovačke marke za koje do pre nekoliko godina nismo ni znali. Ovo potvrđuju i statistika i podaci najvećih trgovinskih lanaca u našoj zemlji. Naime, vodeći trgovci kažu da se učešće trgovačkih marki u prometu gotovo udvostručilo od početka krize. U najvećim lancima u Srbiji to sada iznosi od 13 pa čak do 17 odsto, dok je na nivou celog tržišta oko četiri procenata. A na sniženjima se danas ostvari između 25 i 30 odsto prometa u najvećim lancima!

Iako se očekivalo, kriza nije zbrisala male radnje. Naprotiv, još posle prve dve godine krize, statistika je uvidela zanimljiv trend – manje se odlazilo u hipermarkete, a potrošači sve češće svraćali u supermarkete i male radnje u komšiluku. Odlazeći u najbližu prodavnicu, pazare namenski. Kupuju samo neophodno i tako štede. Zbog svega toga, s vremenom su postajale sve ređe velike investicije u trgovini, pa su trgovci usporili sa izgradnjom novih hipermarketa na obodima gradova i počeli više da ulažu u otvaranje manjih radnji u naseljima i u renoviranje starih.

"U poređenju sa Hrvatskom i Slovenijom, kontekst Srbije je specifičan jer se trgovina još nije konsolidovala. U Sloveniji, na primer, tri najveća trgovinska lanca drže više od dve trećine trgovine. U Srbiji trgovac sa najvećim tržišnim udelom je zapravo "mala radnja/pijaca” ", kaže Zenel Batagelj iz "Valikona”, agencije za marketinška istraživanja.

On objašnjava da se potrošač nije prilagodio krizi, već se promenio i nikada više neće biti isti kao 2008. godine.

"Neki su prestali da kupuju u velikim prodavnicama, a neki tamo kupuju čak više i prestali su da kupuju u malim radnjama. Ali, ono što je najbitnije, promenio se koncept lojalnosti trgovinskim lancima. Kako se može čuti prema paušalnim procenama, danas je potrošač lojalan dvojici ili čak trojici trgovaca. Samo radi ilustracije, prosečan Slovenac je u 2013. godini imao sedam kartica lojalnosti", kaže on, dodajući da je kriza uticala i na to da potrošači probaju nove proizvode, nešto bi moglo da zadovolji i kvalitet i cenu. Njegov zaključak je da kriza daje šansu novima.

"Kada se uspostavi poverenje u trgovačku marku, onda potrošači počinju da probaju i sve ostalo. I tako počinje da se širi njihov udeo i da se širi i ponuda. Danas je ponuda trgovačkih marki jedan od glavnih činilaca razlikovanja modernih trgovaca. Sa konsolidacijom trgovine u Srbiji će se povećati i udeo trgovačkih marki. Na primer, ako bi u Srbiji došlo do slične konsolidacije trgovine kao u Sloveniji, udeo trgovačkih marki već danas bi bio oko 10 odsto, umesto sadašnjih četiri", navodi Batagelj.

Sve ovo potvrđuju i trgovci.

"U poslednjih šest godina se u prodavnicama naših lanaca učešće u prometu artikala trgovačke robne marke gotovo udvostručilo", rekli su u "Delezu”, u čijem su sastavu "Maksi” i "Tempo”.

Što se tiče način plaćanja, kriza je je na velika vrata vratila plaćanje čekovima na odloženo. Posle buma i stalnog rasta učešća čekova u prometu, sada polako dolazi do stagnacije, pošto su se mnogi građani prezadužili. Tako je do pre godinu i po dana učešće čekova kod pojedinih trgovaca dostizalo i 15 odsto, a sada je to nešto manje. Ipak, čekovima se i dalje plati veliki deo robe.

"U većim formatima, poput "Tempa” tek polovina potrošača plaća gotovinom, to jest 53 odsto njih, kartice koristi 35 procenata kupaca, a mogućnost odloženog plaćanja čekovima 13 odsto", rekli su u "Delezu”.

I u agenciji GFK, koja se takođe bavi istraživanjem tržišta, navode da je u poslednjih nekoliko godina, koliko traje ekonomska kriza, srpski kupac počeo detaljnije da planira svoju kupovinu, najčešće kupuje samo neophodno i na neki način ograničava sebe da ne dođe u iskušenje da kupi ono što mu ne treba.

"Kada posmatramo tipove kupovine, uočljivo je da postoji porast velikih kupovina na nedeljnom nivou, ali su one količinski manje, jer ljudi uglavnom kupuju ono što im je neophodno ", zaključuju u GFK. Izvor: Politika