"U 2013. 584 miliona € investicija"

Ona je rekla i da je od početka godine neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju bio 584 miliona evra.

Tabaković je na Regionalnom investicionom samitu u Arandjelovcu istakla da se investicije očekuju pre svega u oblasti industrije, poljoprivrede, trgovine i finansijski sektor.

Dalji priliv zavisiće od rešavanja domaće fiskalne neravnoteže i obezbedivanja podrške medjunarodnih parntera, navela je Tabaković.

Prema njenim rečima, NBS u tom smislu pozitivno gleda na nedavno donete mere vlade u pravcu fiskalne konsolidacije i nastojaće da sa svoje strane obezbedi pozitivan ishod pregovora o aranžamanu sa MMF-om .

Ona je navela da je od stranih direktnih investicija (SDI) koje su u ovoj godini ušle u Srbiju, 22 odsto bilo u preradjivačke kapacitete, 20 odsto u trgovinu i finansije, 13 odsto u gradjevinsku industriju i samo sedam odsto u energetski razvoj.

Guverner je napomenula i da je od 2005. do 2012. godine Srbija zabeležila neto priliv SDI od 12, 5 milijardi evra, što je manje nego u drugim zemljama regiona, jer je u Hrvatskoj taj priliv bio 14, 7 milijardi evra, u Rumuniji 40, 2, a u Madajsrskoj 36, 3.

Ona je navela da je prethodnih godina neto priliv SDI u proseku bio oko šest odsto BDP-a, a da je prošle godine zbog usporavanja rasta svetske ekonomije i domaćih neravinoteža palo na jedan odsto.

Snižavanjem inflacije i njenim održavanjem na niskom nivou u dugom roku monetarna politika stvara preduslove za stabilno okruženje neophodno za privlačenje kapitala, rekla je Tabaković.

Ona je napomenula da su od vremena kada se prate inflaciona očekivanja, prema podacima Blumberga, ona sada na istorijskom mininumumu od 5, 5 odsto.

Ferara: Srbija dobra za investicije

Kompanija Fijat prepoznala je Srbiju kao jednu od najboljih investicionih destinacija, ali je neophodno preduzeti još niz koraka za dalje poboljšanje investicione klime, izjavio je danas generalni direktor kompanije "Fijat automobila Srbija" (FAS), Antonio Chezare Ferara.

On je na, regionalnom investicionom samitu u Arandjelovcu, istakao da je Srbija postigla dosta toga u poslednjih godinu dana u toj oblasti.

Fijat se za ulaganje u Srbiju odlučio zbog niza razloga, kao što su strateška pozicija, vredna radna snaga i stepen obrazovanosti, naveo je Ferara i dodao da je Fijat postao sastavni deo srpskog društva, te da se saradnja saZastavom odvija na obostranu korist.

FAS je, zaključno sa avgustom, stranim kupcima isporučio automobile u vrednosti od 890 miliona evra, pa se prognozira da će se na kraju ove godine još ubedljivije naći na prvom mestu liste najvećih izvoznika u Srbiji.

Ferara je, medjutim, naveo da je neophodno smanjiti administrativne i procedure za dobijanje gradjevinskih dozvola, dovršiti procese restrukturiranja javnih kompanija, ali i ulagati dalje u razvoj infrastrukture.

On je kao primer naveo da je toj kompaniji, zbog nedostatka putne infrastrukture, za nabavku materijala iz EU potrebno osam umesto predvidjenih tri dana i duplo više novca.

Prema njegovim rečima, investitori moraju da dobiju potvrdu i plan rada, jer ako se rokovi ne poštuju beleže se gubici u milionima evra.

Fearara je takodje naglasio da investitori moraju da računaju na stabilne cene energenata.

Srbiji nedostaje jasan plan reformi

Predsednik PKS Željko Sertić izjavio je da Srbiji nedostaje jasna i precizno definisana strategija šta će se od reformi uraditi u narednih tri do pet godina.

Sertić je na regionalnom investicionom samitu u Arandjleovcu, rekao da sidnikat, Vlada Srbije i privreda moraju da imaju zajednički plan reformi, dodajući da strukturne reforme nisu samo politička priča, već da imaju jasno utemeljenje zašto moraju da budu uradjene i na koji način.

On je napomenuo i koliko je važno reformisati penzioni i zdravstveni fond i ostale velike potrošače budžeta i koliko je važno tako velike strukturne reorganizacije, prilagoditi modernom poslovanju.

On je ocenio da je osnova za budućnost savremene ekonomije, dobar menadžment države, što podrazumeva da će i privreda to pratiti.

Sertić je ocenio da je predlog ministra Radulovića o smanjenju nameta na plate dobar predlog, koji je možda nerealan u ovom trenutku, ali da se može odnositi na periode izmedju treće do pete godine reformi.

On je rekao da bi na primer, svake godine, nameti na rad mogli da se smanjuju po pet procenata i da bi se na kraju svelo na to da opterećenje na plate bude oko 40 odsto.

Komentarišući izmene Zakona o radu, Sertić je rekao da taj zakon treba da donese strukturnu konsolidaciju javnih preduzeća. On je ocenio da je uveren da ukoliko se zakonom definiše lakše otpuštanje, da će se povećati ozbiljnost i odgovornost rada, unutar svih državnih i javnih preduzeća.

Sertić je upozorio da je veliki broj kompanija na ivici funkcionisanja i da je potrebno sačuvati i postojeća radna mesta.

"Moramo da sredimo finansijsko stanje u privredi i da udjemo u ozbiljne reforme, rekao je Sertić.

On je ocenio da je ptorebno da se loklane samouprave više angažuju u privlačenju investicija i naveo da većina gradonačelnika nije obišla kompanije u svojoj oipštini i da nisu upućeni u probleme tih firmi.

Sertić je istakao i da je vreme da se na lokalnom nivou shvati koliko je ekonomija važna.