Američka privredna komora u Srbiji ocenila je da su mere srpske vlade prvi i veoma važan korak za izlazak iz teške ekonomske situacije.
Kako se navodi u saopštenju, sveobuhvatni reformski paket koji je ministar finasija Lazar Krstić danas obrazložio, sadrži šest od osam reformskih prioriteta za privredni oporavak koje je Američka privredna komora u Srbiji predočila novoj vladi juna 2012.
Ta asocijacija u potpunosti je podržala predočene pravce reforme u javnoj upravi, smanjenju sive ekonomije, završetku restruktuiranja javnih preduzeća, unapređenju poslovnog ambijenta, sa posebnim akcentom na izmene Zakona o radu i skraćenje procesa dobijanja građevinskih dozvola, kao i donošenja zakona o naknadama.
Uspeh predloženih će, kako se ističe, zavisiti od odlučnosti, odgovornosti i istrajnosti čitave Vlade u njihovom doslednom sprovođenju, kao i konstruktivnog dijaloga sa privatnim sektorom.
"Sa svoje strane Američka privredna komora će pažljivo pratiti realizaciju sveobuhvatnih reformi, i kao odgovoran partner države pružiti punu podršku naporima Vlade u realizaciji svih ključnih mera za oporavak privrede", navodi se u saopstenju.
Američka privredna komora u Srbiji predstavlja više od 180 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje su ukupno u Srbiji investirale četrnaest milijardi evra, i koje zapošljavaju preko 100.000 ljudi.
Puna podrška Srpske asocijacije menadžera
Srpska asocijacija menadžera (SAM) saopštila je da izražava podršku Vladi Srbije u nastojanju da sprovede neophodne fiskalne i ekonomske reforme u našoj zemlji.
"Direktno upućeni na sve izazove poslovanja u Srbiji, menadžeri su iz prve ruke svedoci da smo u situaciji koja iziskuje preduzimanje velikih i teških koraka, ukoliko želimo da poboljšamo poslovni ambijent", navodi se u pisanoj izjavi Milana Petrovića, predsednik SAM-a.
Petrović navodi da moramo biti svesni da će to biti dugotrajan posao i da će zahtevati angažovanje svih učesnika poslovnog života u Srbiji.
"Iz ugla menadžera, podržavamo napore Vlade i, kao i do sada, bićemo konstruktivni partner Vladi Republike Srbije u stvaranju pozitivnog poslovnog ambijenta i dugoročnom poboljšanju životnog standarda svih naših građana. Verujem da će ovaj set mera pokrenuti srpsku privredu i da će dati efekte na duže staze“, izjavio je Petrović.
Podseća se i da Srpska asocijacija menažera okuplja vodeće menadžere, direktore i vlasnike najuspešnijih kompanija u Srbiji, koji zapošljavaju preko 70.000 ljudi i imaju godišnje prihode od 11,7 milijardi evra u 2012. godini, što čini trećinu BDP-a Srbije.
“Mere dobre za uštede, ali ne i za oporavak“
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić ocenio je da su vladine ekonomske mere dobre za uštede, ali da ne mogu biti mere za oporavak privrede.
Ove mere su bile hitne, jer treba sprečiti dalje zaduživanje, i mogu se nazvati merama za obuzdavanje budžetskog deficita i kontrolu javnih finansija, kazao je Rajić Tanjugu, istakavši da treba pozdraviti to što je država konačno počela da štedi - od sebe.
"Dobro je što se konačno ide ka tome da plate u javnom sektoru koje su veće za 19 do 23 odsto, polako počinju da se izjednačavaju sa zaradama u privredi", naglasio je Rajić.
On je međutim, dodao da je reforma javnog sektora ključni "zahvat" koji tek predstoji, jer kako je istakao, taj sektor u Srbiji ne sme imati više od 400.000 zaposlenih, a sada se procenjuje da ima između 650.000 i 700.000.
"Nijedna privreda ne može to da izdrži, u tim uslovima nema razvoja, jer sav taj novac ide u te plate", dodao je Rajić.
On je naveo i da privreda u Srbiji vapi da se porezi i doprinose na plate smanje, ukazaviši da je više istraživanja pokazalo da 90 odsto firmi u Srbiji neće zapošljavati ljude ukoliko ne bude rasterećenja poreza i doprinosa na zarade.
Promet u maloprodaji je od 2008. do sada opao za 35 odsto što znači da je celokupni promet u privredi manji za taj procenat, naveo je Rajić.
Privreda više ne može da zadrži istu zaposlenost sa ovakvim opterećenjem, zbog toga su sve poslovne asocijacije, među kojima i UPS, insistirale da se zarade koje su u rasponu od minimalne do prosečne rasterete i spuste stope poreza i doprinosa, naglasio je Rajić.
"Ukoliko vlada ne želi da gubitak radnih mesta opet bude veći od broja priljavljenih radnika u narednih godinu dana, nadamo se da će u narednom periodu ipak izaći sa konkretnim paketom ekonomskih mera koje su usmerene ka privredi", naglasio je Rajić.
On je upozorio i da će odluka o povećanju PDV-a za robu koja je do sada oprezivana sa osam odsto, dovesti do daljeg pada prometa u maloprodaji, podsetivši da je taj promet smanjen za četiri odsto kada je PDV prethodno povećan sa 18 na 20 odsto.
Sledeći ključni zahvat je reforma penzionog sistema, a treba usvojiti i mnogo više mera usmerenih ka stvaranju i kreiranju ambijenta za razvoj pre svega domaćih preduzeća, ali i za poboljšanje poslovnog okruženja da bi doveli strane investitore, naglasio je Rajić.
Treba rešiti i problem sive ekonomije, u kojoj treba tražiti potencijal, da se uvođenjem niskih poreskih stopa i rigoroznim kontrolama, stotine hiljada pojedinaca i subjekata prevede u legalne tokove, naveo je Rajić.
"Onda bi mogli da se smanje porezi i doprinosi svima, jer bi broj poreskih obveznika bio veći", zaključio je Rajić.
"Vlada shvatila težinu situacije"
Član Nacionalnog saveta za privredni oporavak Toplica Spasojević izjavio je da su predstavljene mere potvrda da je Vlada shvatila težinu situacije u kojoj se Srbija nalazi.
On je agenciji Beta kazao, da će te mere koje su nepopularne, a neke čak nisu ni najefektnije, raskinuti vezu sa prošlošću u Srbiji - da može da se živi, a da se problemi stave ispod tepiha.
"Mislim da su mere dobre i korak u dobrom pravcu, ali bi trebalo da ih vrlo brzo prati sledeći korak, a to je stimulacija preduzetništva u Srbiji, odnosno resetovanje finasijskog sistema da bi mogli da pokrenemo privrednu aktivnost i zaposlimo ljude", kazao je Spasojević.
Prema njegovim rečima, mere koje su objavljene značiće dosta velike uštede i pokazaće da Srbija misli ozbiljno kada krene u rešavanje problema.
"Svideo mi se deo gde je akcenat stavljen na smanjenju direktnih subvencija, tako da nećemo morati više da strane i druge investitore privlačimo stimulacijama, nego dobrim i pravim privrednim ambijentom", kazao je Spasojević koji je i predsednik ITM grupe.
On je naglasio i da su danas predstavljene ekonomske mere nagoveštaj ozbiljnijih reformi, i izrazio očekivanje da će Srbija uskoro dobiti mere koje će pomoći preduzetnicima da počnu da razmišljaju o investicijama, o izvozu i upošljavanju ljudi, jer je to ključni problem.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Iz Centralne banke Bosne i Hercegovine nedavno su objavili koje se novčanice konvertibilne marke povlače iz opticaja i prestaju biti zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2025. godine.
Više od 3.000 zaposlenih japanske kompanije Tošiba u Japanu je prihvatilo predlog firme za odlazak u prevremenu penziju, prenosi agencija Kjodo pozivajući se na anonimne upućene izvore.
Francuska se troškovima zaduživanja prvi put izjednačila sa Grčkom, uz visoki javni dug i slabu vladu koja balansira između nezadovoljstva građana i roka za usvajanje budžeta za iduću godinu.
Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp poručio je danas da zemlje organizacije BRIKS mogu da se oproste od ideje da će napustiti dolar jer SAD to neće posmatrati skrštenih ruku, kao i da će im uvesti carine od 100% u slučaju da napuste dolar.
Novi Zakon o energetici uvodi nove kategorije – "dinamične tarife" kada je reč o ceni struje, a "aktivan kupac" omogućava vraćanje viškova električne energije u mrežu, objašnjava za RTS ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Poljski operater naftovoda Družba nastavlja da snabdeva sirovinama rafineriju nafte u Švetu u Nemačkoj, uprkos tome što je naftovod oštećen, saopštio je juče operater Družbe PERN.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na Poslovnom forumu "Srbija – Nord Est Italija – regionalno povezivanje privrednika" koji se održava u Privrednoj komori Srbije.
Prosečna oktobarska neto zarada u Crnoj Gori iznosila je 944 evra, saopšteno je iz Uprave za statistiku (Monstat). Kako je saopšteno iz te institucije, bruto zarada u oktobru iznosila je 1.137 evra.
Izvršni direktor kompanije Stelantis Karlos Tavares podneo je ostavku, saopštio je ovaj proizvođač automobila nakon oštrog pada finansijskih performansi četvrte po veličini automobilske kompanije na svetu.
Denis Vilnev, kanadski reditelj koji je režirao serijal "Dina" i film "Blade Runner 2049", u svoju filmografiju ne želi da doda i najuspešniju naučno-fantastičnu franšizu svih vremena.
Kao jedan od najvećih glumaca u Holivudu, čija karijera traje duže od pet decenija, Samjuel L. Džekson ne ustručava se kada je potrebno izraziti mišljenje o filmskoj industriji.
Proizvođači telefona i druge kompanije bi uskoro mogle da se nađu usred trgovinskog rata, zbog čega mnoge od njih već menjaju svouje ranije poslovne odluke.
Komentari 8
Pogledaj komentare