Na naplatu stiglo 6 mlrd.$ iz SFRJ

Među dugovima koji su u 2012. stigli na naplatu, kako piše Blic, nalaze se i krediti još iz vremena Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

U pitanju su dugovi s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih godina, koje je najviše pravio tadašnji premijer Veselin Đuranović. Reč je o dugu od oko šest milijardi dolara koji ćemo otplaćivati od 2012. do 2014. godine

Statistika ne razdvaja stari i novi dug, ali se jasno vidi da će razduživanje značajno tanjiti budžet u naredne dve godine. Problem je veći znajući da će baš tada minus u državnoj kasi biti na maksimumu, a mogućnosti dolaska do novih kredita na minimumu. Prema podacima Narodne banke Srbije, samo ove godine na otplatu dospeva nešto manje od milijardu evra državnog duga (ne računajući privatni od 2,8 milijardi). Već naredne godine, koju mnogi ekonomisti takođe uzimaju kao kriznu, iz budžeta će na ime dugova biti potrebno izdvojiti 1,5 milijardi evra, a godinu dana posle dodatne 1,4 milijarde.

Ekonomista Mlađen Kovačević, koji se ovom problematikom bavi duže od 30 godina, kaže da je većina dugovanja nastala pre devedesetih.

"Dug države je 1978. godine bio skroman, a onda je počeo da raste sve do 1983. godine. Za vreme Miloševića zemlja se zadužila svega 400 miliona evra. Tada je kredite bilo moguće dobiti samo od Kine i Kuvajta, a veće zaduživanje su onemogućile sankcije. Nisu otplaćivane mnoge spoljne obaveze, ali predsednici vlada u vreme Miloševića - Radovan Božović, Nikola Šainović i Mirko Marjanović nisu imali ni mnogo prilika da uzmu kredite iz inostranstva", pojašnjava Kovačević.

Srbija je u oktobru 2000. godine nasledila dug od 10,8 milijardi dolara. Pariski i Londonski klub poverilaca potom su otpisali deo duga, ali su stara dugovanja i dalje ostala na visokom nivou od oko 6,4 milijarde dolara. Ovaj deo sada dolazi na naplatu i praktično čini četvrtinu ukupnog spoljnog duga iz ove godine.

Ekonomista Miladin Kovačević kaže da su dugovi rapidno rasli pre vladavine premijera SFRJ Milke Planinc. Republike su tada imale mogućnost da se samostalno zadužuju, a zajmove su odobravale uglavnom međunarodne finansijske institucije. Od Pariskog kluba smo dobili 3,8 milijardi dolara, od Londonskog 2,2 milijarde...

"Propisi i promena Ustava su jednostavno omogućili svim članicama da se slobodno zadužuju. Masovno se pojurilo za kreditima kod Londonskog i Pariskog kluba, ali i drugih finansijskih organizacija i zemalja u inostranstvu. Sve to sada dolazi na otplatu i nesporno vrši pritisak na ukupan dug zemlje", kaže Kovačević.

Krediti iz SFRJ su prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija... Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava da su republike od 1952. do 1964. godine primale dosta dotacija iz inostranstva.

"I tada se više trošilo nego što se proizvodilo. Kasnije su naši radnici dobili mogućnost da rade u inostranstvu, pa se u zemlju slivalo dosta novca i od doznaka. Vremenom su, međutim, donacije prestale, ali su potrošačke navike ostale iste. Krenulo se sa zaduživanjem, a olakšice su bili silni dolari u Evropi zbog monopola OPEK-a u preradi nafte i olako davanje kredita", kaže Madžar.

U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo ukupno otplatiti 3,8 milijardi evra državnog i privatnog duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično - 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata.