"Otvoriti" Hrvatsku za srpsku robu

Ipak, kako kaže savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Dejan Jovović, eventualno uvođenje principa reciprociteta rezultiralo bi izbalansiranim ekonomskim odnosima, ali na znatno nižem nivou, što ne bi bilo prihvatljivo.

On objašnjava da "naš cilj nije da sužavamo međusobnu privrednu saradnju, već da je obostranim naporima povećamo. Utoliko pre što su pojedine srpske kompanije spremne, poseduju znanje, kadrove i međunarodno iskustvo za takve poduhvate (posebno one iz oblasti konditorske industrije i telekomunikacija)". Jovović kaže da privrednu saradnju Srbije i Hrvatske karakteriše, uglavnom, pozitivan trend jer se prosečna godišnja stopa rasta razmene se do 2008. kretala oko 20 odsto. U ukupnoj robnoj razmeni sa svetom koju je Srbija ostvarila u 2010, Hrvatska se, sa obimom prometa od oko 705 miliona dolara, našla na 10. mestu.

On navodi i da se, zahvaljujući ulaganjima u Srbiji koja dostižu 500 miliona evra (oko 19 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvu) Hrvatska pozicionirala na šesto mesto najvećih investitora. Na listi hrvatskih preduzeća koja su najviše investirala u Srbiji su Agrokor, Pevec, Vindija, Idea, Lura, Našice cement, Kroacija osiguranje, Magma...

"Nasuprot tome, ulaganja Srbije u Hrvatskoj znatno su skromnija. Realizovane su samo dve investicije - sredinom 2008. koncern Svislajon Takovo kupio je (za 20 miliona evra) fabriku Eurofud market iz Siska, dok je NCA Investment grupa iz Beograda, krajem 2010. godine, postala većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije Magma plativši za ovu kupoprodajnu transakciju 18 miliona evra", kaže Jovović.

Savetnik u PKS dodaje i da je "do sada registrovano nekoliko neuspešnih pokušaja srpskih preduzeća da privatizuju hrvatske firme što je još jedan od dokaza da nije obezbeđena prohodnost za srpski kapital". U Srbiji sada posluje više od 200 hrvatskih firmi, a u Hrvatskoj je prisutno tek desetak predstavništava srpskih firmi, kaže on.

Jovović navodi i da još jedan od balasta koji opterećuje ekonomsku saradnju Srbije i Hrvatske jesu nerešeni imovinski odnosi, kao i to što nisu uklonjene brojne necarinske prepreke koje otežavaju stvaranje zone slobodne trgovine i regionalnu saradnju .