EU lupa packe zbog akciza na gorivo

U Uniji smatraju da su tim potezom diskrimisane evropske kompanije.

Danas piše da je to pomenuto potpredsedniku vlade Mlađanu Dinkiću kada je potpisivao Bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU, kao i potpredsedniku Vlade zaduženom za evropske integracije Božidaru Đeliću.

I pored namere vlade da zaštiti domaću proizvodnju goriva dvojnim akcizama, to ipak predstavlja kršenje nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Pre svega, prekršen je član 22 Prelaznog sporazuma, odnosno član 37 SSP gde se navodi da će se i EU i Srbija uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.

Prema članu 26 Prelaznog trgovinskog sporazuma, zaštitne mere mogu se uvoditi jedino ako to prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji sličnih ili direktno konkuretnih proizvoda ili poremećaje koji mogu da dovedu do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u nekoj oblasti privrede zemlje koja uvozi te proizvode. Čak i u takvim situacijama zaštitna mera morala bi da bude vremenski ograničena, a druga strana o tome obaveštena.

Takođe, u članu 28 Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da postepeno prilagodi sve državne monopole komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu sporazuma, više ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje.

U Ministarstvu finansija tvrde da su još krajem decembra odbili sporni amandman, ali da ga je Skupština ipak usvojila. Poslanici kao da su tek posle napisa u štampi shvatili kakve posledice donosi odluka da se akcize na gorivo NIS-a povećaju za 30 para, a za uvozno 4,8 dinara.

Poslanik DS Srđan Milivojević kaže da mu niko nije objasnio o čemu se radi u izmenama zakona. "Glasao sam jer imam puno poverenje u svoje partnere iz koalicije. Ipak, nikada se nismo libili da ako nešto ne uradimo kako treba, tu grešku ispravimo", rekao nam je Milivojević.

Sličan odgovor dobili smo i od poslanika G17 Plus Željka Ivanjija koji nam je rekao da je „samo slušao stav šefa poslaničke grupe", dok je Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe te partije, izjavila da će oni podržati izmene ako ih inicira Vlada.

I članica Predsedništva opozicione SNS Zorana Mihajlović-Milanović poručila je da će ta stranka tražiti izmene zakona, jer selektivne akcize ne postoje nigde u svetu.

Janković: Ovo nam nije bilo potrebno

Dragomir Janković, direktor Evropskog ekonomskog instituta smatra da Vladi Srbije ovakva odluka uopšte nije bila potrebna, naročito u situaciji kada mora da odgovara na upitnik EU i mnoga sporna pitanja, zbog čega joj nije bila potrebna još i ovakva situacija.

"To nam je bilo nepotrebno i ne znam zašto je to tako urađeno. Sigurno je da se zbog toga neće pokvariti odnosi Evropske unije i Srbije, ali će uticati na stvaranje nepoverenja prema potezima Vlade", kaže on.

Janković navodi da, "iako se odlukom o akcizama evropske kompanije stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na domaće, to neće biti predmet nikakve formalne reakcije ili demarša, ali je sigurno da će delegacija Evropske komisije u Beogradu u kontaktima sa srpskim zvaničnicima pokrenuti to pitanje".

"Zapravo je već ministarki finansija i drugima koji su u kontaktu sa Komisijom izraženo negodovanje zbog toga", kaže Janković i dodaje da on smatra da će ovo pitanje biti rešeno vrlo brzo.

Srbija - učenik iz magareće klupe

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra Srbiji uopšte nije bilo potrebno da usvaja različite akcize za domaće i uvozno gorivo, što je u suprotnosti sa evropskom praksom.

“Ako imamo deklarisan put ka EU i velika očekivanja od EU onda su ove mere improvizacija učenika iz magareće klupe, a ne improvizacija onih sa najvećim znanjem“, smatra Zdravković.

Prema njegovom mišljenju, Srbija bi, ako želi u EU, da upotrebi znanje, pravila, ponašanje i pravila konkurencije koje inače EU primenjuje.

„Ovo je nepotrebna šteta koja se čini zato što je nekome palo na pamet da će tako da zaštiti domaću proizvodnju. Mnogo je bilo pametnije reazmišljati godinama unazad kako regulisati tržište da proizvođači imaju profit, a da mi kao potrošači imamo nižu cenu“, smatra Zdravković, urednik sajta ekonomija.org.