Bonusi, ali uz iste plate i penzije

Ona je rekla da će zaposleni i penzioneri dobiti jednokratni bonus u drugoj polovini godine i da će za to biti izdvojeno četiri milijarde dinara.

Dragutinovićeva je rekla da će dve milijarde biti izdvojene za zaposlene i dve za penzionere. Ona nije precizirala da li će bonus dobiti svi ili samo oni sa najnižim primanjima i penzijama, kao ni koliko će iznositi bonus.

"Mislim da je negde oko pet hiljada dinara, ali ne mogu tačno da vam kažem. Postoji više opcija", kazala je ministarka i dodala da će se o tome razgovarati narednih desetak dana. Dragutinovićeva je kazala i da će poreska reforma početi 1. januara naredne godine, da će biti i nekih koji će njome biti nezadovoljni i da je u međuvremenu potrebno sve dobro analizirati. Ministarka je kazala da su ishodom razgovora sa MMF-om zadovoljni svi i dodala da su joj u suštinskom smislu ovi pregovori, četvrti po redu, bili najlakši. Ona je precizirala da su se o suštini vrlo brzo dogovorili, ali da se o formalnim delovima, kao što je na primer koji će se prvo zakoni usvajati i primenjivati, dugo pregovaralo.

Ona je kazala da je dogovoreno da se na osnovu Zakona o fiskalnoj odgovornosti u naredne četiri do pet godina uravnoteže i prihodi i rashodi, da državna potrošnja bude na nivou od 40-41 odsto bruto domaćeg proizvoda, da deficit bude jedan odsto, a javni dug na nivou od 45 procenata.

Novosti pišu da je ukupan iznos koji će se iz državne kase izdvojiti za bonuse 6,5 milijardi dinara. Za jednokratnu pomoć od 2.000 dinara penzionerima sa nižim prinadležnostima biće izdvojeno dve milijarde dinara. Dve milijarde dinara namenjeno je i kao bonus od 5.000 dinara za prosečno i slabije plaćene u javnom sektoru, piše taj list. Vlada Srbije je, pišu Novosti, konačno sa Misijom usaglasila i Predlog izmena i dopuna penzijskog zakona. Osim ono što je već poznato, a što se svodi na to da ćemo u penziju svi ići mnogo teže, prethodnih dana utvrđena je konačna formula po kojoj će od aprila naredne godine prinadležnosti biti uvećavane.

"U Predlog izmena i dopuna zakona o penzijskom sistemu biće unet član po kom će se indeksacija penzija od aprila 2011. godine do oktobra 2012. godine vršiti u odnosu na ostvareni rast plata u javnom sektoru. Prema okvirnim projekcijama, to na godišnjem nivou za narednu godinu može biti između četiri i šest odsto. Nakon tog roka, penzije će se usklađivati samo sa troškovima života", navodi izvor tog lista.

MMF navodno nije prihvatio predlog potpredsednika Vlade Jovana Krkobabića da se izmenama i dopunama Zakona o penzijskom sistemu garantuje stalan nivo penzija iznad 60 odsto prosečne zarade. Mada Misija ne vidi ovo kao loše rešenje, moguća implementacija takvog člana ostavljena je za kasnije pregovore, uz argumentaciju da se ne nazire odakle bi se tako nešto moglo ostvariti.

MMF traži jasan plan finansiranja

Javnost je najviše zainteresovana za rezultat razgovora o odmrzavanju plata i penzija, koje je sagledano sa stanovišta procene ekonomskih kretanja do kraja godine i fiskalnih posledica ukoliko ta mera bude sprovedena. Prema pisanju medija MMF generalno nije protiv odmrzavanja plata i penzija, ali je glavno pitanje za vladu bilo kako će to finansirati. Zbog nemogućnosti da obezvedi novac za odmrzavanje plata i penzija, prema poslednjih informacijama sa MMF je dogovoreno da zaposleni u javnom sektoru dobiju 5.000 dinara pomoći, a penzioneri 2.000 dinara.

Šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Momo Čolaković izrazio je očekivanje da će biti postignut dogovor sa MMF-om i da će ta medjunarodna finansijska institucija prihvatiti predlog da se penzije uskladjuju sa rastom plata u javnom sektoru.

Podsetivši da je to jedino pitanje koje je ostalo nerešeno, Čolaković je odgovarajući na pitanje da li će penzioneri dobiti u oktobru i decembru bonuse od po 5.000 dinara, rekao da je predlog resornog ministarstva i skupština opština gradova da svi penzioneri, koji imaju najniža primanja, odnosno "ispod najniže penzije", dobiju pomoć.

"Očekujemo da sve skupštine opštine gradova, pokrajina, pa i Ministarstvo rada i socijalne politike, učini napore da pronadju rezerve unutar budžetskih sredstava i pomogne najsiromašnijim penzionerima i svim siromašnim gradjanima", rekao je Čolaković.

On smatra da je realno da prosečna penzija ima tendenciju rasta u odnosu na prosečnu platu i da bi taj odnos, koji je sada 63,6, trebalo da bude do 70 odsto. Čolaković je uveren da će tako i biti kada se budu otvarala nova radna mesta i povećao broj zaposlenih, odnosno kada to dozvoli ekonomska situacija.

Janković: Evropa je osetiljiva na veliku potrošnju

Konsultant Evropskog ekonomskog instituta Ekonomske komisije u Briselu Dragomir Janković ocenio je da je bitno da se penzije makar uskladjuju sa rastom plata u javnom sektoru, ali da je pitanje koliko bi to Srbija mogla da podnese.

Većina penzija je "na donjoj granici" i suština pregovora Vlade Srbije i MMF-a je u tome da vlada želi veću potrošnju, koju MMF ne želi . MMF je saglasan je da se deficit u budžetu dopuni "iz različitih drugih zahvatanja", ali nije za to da vlada pravi veću, pre svega, javnu potrošnju, rekao je Janković.

Gostujući u emisiji "Kažiprst" B92, on je ocenio da je "Evropa veoma osetljiva na veliku potrošnju, pogotovu što se nikada ekonomska kriza nije na taj način rešila, jer je ona i nastala zbog prevelike i neodgovorne potrošnje, javne i pojedinačne".

Posle iskustva Grčke, straha Španije, Portugalije i Italije i svih drugih evropskih zemalja to je osetljivo pitanje, rekao je Janković, navodeći kao primer da je Italija odlučila da zamrzne plate u javnom sektoru u naredne tri godine.

Upitan o efektu eventualnog jednokratnog bonusa od 2.000 do 5.000 za penzionere, odnosno zaposlene u javnom sektoru, Janković je ocenio da je reč o socijalnoj, a ne ekonomskoj kategoriji.

Janković smatra da bi se takva mera mogla tolerisati, ukoliko je limitirana na socijalno ugrožene kategorije, što znači ako se odnosi na minimalne plate i penzije, na primanja koja su ispod nivoa potrošačke korpe ili nekog praga siromaštva, koji je država odredila.

On smatra da je za reformu penzionog sistema potreban novac i da nije siguran da Srbija u ovom trenutku može da ga obezbedi, jer penzioni fond mora da se kapitalizuje i da ima prihode a, po mišljenju ekonomista, takva prilika propuštena je prilikom prodaje "Mobtela".