Pet lekcija MMF-a upućenih Srbiji

To je preporuka Monetarno-finansijskog komiteta Međunarodnog monetarnog fonda.

S obzirom na to da održiva fiskalna konsolidacija podrazumeva vreme, kredibilne mere treba primeniti danas kako bi se stabilizacija javnih finansija postigla sutra, navodi se u izveštaju.

Takvi planovi neće uticati na smanjenje ekonomskog rasta, već sasvim suprotno – pravila fiskalne odgovornosti će smanjiti nepoverenje i podstaći privatne investicije i privatnu potrošnju. Dobro je, navodi se dalje u izveštaju, da mere vlade budu precizno definisane. Jer, predvidivost namera vlasti doprinosi vraćanju poverenja investitora, dodaje se.

Vrlo jasno se navodi i da je vreme za preispitivanje nekih od stečenih prava u budžetu. Zakonom zakucani izdaci u budžetu treba da budu predmet razmatranja u novim planovima fiskalne konsolidacije, pre nego diskreciona potrošnja, napominje se. Inače, ta prva prvenstveno podrazumevaju izdatke za plate i penzije.

Predlagači priznaju da te mere mogu biti politički bolne, ali odugovlačenje sa njihovom primenom može da donese još više bola u budućnosti. Odgovarajuće skrojena pravila fiskalne odgovornosti mogu da budu ključni deo neophodnih reformi jer smanjuju diskreciona prava vlasti, dodaje se. Njihov cilj bi trebalo da bude uravnoteženje budžeta, što bi trebalo da dovede do stabilizacije javnog duga.

I dok Monetarno-finansijski komitet MMF-a predlaže restriktivnu fiskalnu politiku, kada je o monetarnoj grani vlasti reč, sugeriše se relaksacija stega dok god je to moguće.

Sve dok se finansijsko tržište ne vrati u normalu, monetarna politika treba da se osloni na nekonvencionalne instrumente obezbeđenja odgovarajućeg funkcionisanja finansijskog posredovanja. Upozoravaju, ipak, da nastavak vođenja politike niske kamatne stope centralnih banaka može da poveća rizik u sistemu.

Dok se perspektive globalnog rasta poboljšavaju, rizici se i dalje ocenjuju kao visoki, dok su nivoi javnog duga u mnogim razvijenim zemljama neodrživi.

Ovo nije prvi put da Međunarodni monetarni fond Srbiji predlaže da odmah posle izbora treba da usvoji srednjoročni fiskalni program koji ima za cilj dovođenje državnog duga na održiv nivo. To isto piše u dokumentu koji je Fond objavio posle neuspešnih razgovora o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom. Isti savet vladi dali su i članovi Fiskalnog saveta.

Očekuje se da će javni dug ostati iznad zakonom propisane gornje granice od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, čak i ako se fiskalna politika bude rukovodila pravilom o fiskalnom deficitu, upozorio je Fond.

Misija se, stoga, zalaže za politiku kojom će se dug spustiti na nivo ispod zakonom propisane granice od 45 procenata, kao što je predviđeno okvirom o fiskalnoj odgovornosti. Takođe će biti važno da se stvori fiskalni prostor za dodatnu investicionu potrošnju, koja je u baznom scenariju i dalje na relativno niskom nivou uprkos neodložnim potrebama u oblasti infrastrukture.

Koraci u pravcu realizacije ovih ciljeva obuhvataju: smanjenje subvencija i transfera; smanjenje mase zarada povrh onoga što podrazumevaju aktuelna pravila o indeksaciji; proširenje osnovice poreza na dobit preduzeća, dohodak građana i poreza na imovinu i povećanje stope PDV-a, koja je i dalje jedna od najnižih u regionu, piše u dokumentu Međunarodnog monetarnog fonda.