Gorivo ne može jeftinije bez države

To su ocenili naftaši i stručnjaci povodom današnjeg novog poskupljenja derivata, trećeg u poslednje dve nedelje. Gorivo je u ovoj godini poskupelo za ukupno 13 dinara.

Povećanje cena motornog goriva uslovljeno je prilikama na globalnom svetskom tržištu naftnih derivata, rastom cene sirove nafte na svetskim berzama, koji je od početka godine bio 15,53 odsto, ali i situacijom na domaćem tržištu, odnosno slabljenjem dinara u odnosu na dolar, navodi se saopštenju Naftne industrije Srbije. Dinar je od početka godine oslabio u odnosu na dve vodeće svetske valute za 6,65 odsto u odnosu na evro i 3,99 odsto u odnosu na američki dolar, ističu u toj kompaniji i dodaju da NIS formira cene u skladu sa tendencijama na regionalnom tržištu goriva i kontinuirano prati da one budu na nivou prosečnih.

U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) ističu da je prosečna maloprodajna cena goriva u Srbiji za prethodnih devet meseci porasla od 4,3 do 8,1 odsto odnosno cene su više za šest do devet dinara po litru u zavisnosti od derivata, dok je TNG u tom periodu poskupeo za 17,4 odsto.

Dalja smanjenje troškova sa kojima se suočavaju naftne kompanije bi bilo moguće ostvariti samo u saradnji sa državom i zato bi trebalo preispitati propise i procedure uvoza i stavljanja u promet goriva, kažu u UNKS-u i dodaju da bi osim ukidanja nepotrebnih troškova, izmena propisa uticala na uvodjenje prometa iz sive zone u legalne tokove.

Nacionalna organizacija potrošača pozvala je potrošače u Srbiji da 15. marta, na Svetski dan potrošača, ne kupe nijedan litar goriva, u znak protesta što je cena goriva od početka godine porasla za 10 odsto.

Ekonomista Ljubodrag Savić izjavio je da s obzirom da Srbija uvozi više od polovine potrebnih količina nafte, cene nafte na svetskoj berzi se odražavaju na domaće cene goriva, ali i dodao da je visoko zahvatanje države u ceni goriva.

On je ukazao da i kad cena nafte na svetskom tržištu oscilira i pada, kod nas retko pojeftinjuju naftni derivati, a ponekad se i minimalno povećanje cena nafte koristi za poskupljenje goriva.

Država treba da obezbedi podizanje nivoa konkurencije na tržištu, ali i da preispita i povede računa o sopstvenom nivou zahvatanja u ceni naftnih derivata, kazao je Savić i dodao da u tržišnoj privredi nije očekivano ograničenje marži na prodaju naftnih derivata.

Uticaj svih poreskih obaveza na visinu cene benzina u Srbiji je 52 odsto, što je 23 odsto više od proseka u regionu.

Kada je reč o dizelu, Srbija spada u red zemalja sa najvećim uticajem svih poreskih obaveza na visinu cena tog naftnog derivata u iznosu od 41,9 odsto, što je 17 odsto više od proseka u regionu.

Stručnjak za energetiku u Privrednoj komori Srbije (PKS) Ljubinko Savić podsetio je da od liberalizacije tržišta naftnih derivata samo tržište reguliše cene goriva i dodao da je reč o nafti kao berzanskoj robi čije se oscilacije cena na svetskom tržištu reflektuju na srpskom tržištu. Uz na rast cena naftnih derivata utiču i kursne razlike i stalno slabljenje vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar.

Savić je napomenuo da Srbija uvozi oko 60 odsto potrebnih količina nafte i da iz domaćih izvora imamo nešto više od milion tona godišnje i dodao da Srbija nema strateške rezerve nafte i naftnih derivata, već samo zalihe iz Robnih rezervi, koje se koriste kada je vanredna situacija. Strateške rezerve u drugim zemljama su za oko 90 dana i to onih naftnih derivata koji se uvoze.

On je podsetio da na maloprodajnu cenu goriva utiče i nabavna cena, troškovi prevoza i prerade, troškove bankarskih garancija i osiguranja.