Mrkonjić: Veća šansa našim firmama

Ministar infrastrukture i eneregtike Srbije Milutin Mrkonjić kaže da bi to telo "pratilo tenderski proces i stvaralo uslove da se eliminišu 'uska grla' koja smetaju realizaciji tih značajnih projekata".

"Elektroenergetski sektor je najveća razvojna šansa Srbije u narednim godinama i obaveza Vlade Srbije je da ukloni prepreke koje sprečavaju srpska preduzeća da učestvuju u tim projektima", kaže Mrkonjić. Prema njegovim rečima, država će moći da insistira na većem učešću domaćih kompanija u slučajevima kada se energetski poslovi finansiraju komercijalnim kreditima što je već uradila kod kineskog i azerbejdžanskog kredita.

To, kako je rekao, neće biti moguće u slučaju kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske investicione banke (EIB) i Svetske banke (SB).

Savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić istakao je da bi srpske kompanije mogle da učestvuju u projektima kao što su revitalizacija termobloka u Kostolcu i na ekološkim projektima u energetici vrednim više od 150 miliona evra u termoelektrani u Obrenovcu.

"Očekujem da ove godine započnu radovi na hidrocentralama na Ibru, gde bi deo posla mogle da dobiju domaće firme, kao i na izgradnji hidrocentrala Brodarevo 1 i 2 na Limu i na kapitalnom remontu hidroelektrane Zvornik, za koju će uskoro biti raspisan tender", naglasio je Škundrić.

Predsednik Izvršnog odbora Konzorcijuma Slobodan Babić je istakao da 14 srpskih firmi i instituta koji čine taj konzorcijum ne žele povlastice, već samo da budu ravnopravni na tenderima, "a ne nadničari".

Babić je istakao da su poslovi koje su članice konzorcijuma do sada uradile za EPS garancija da mogu da ispune sve rokove i zahteve i kao primer naveo revitalizaciju Termoelektrane Kostolac B.

On je istakao da su Konzorcijumu potrebni kapitalni energetski poslovi u Srbiji, kako bi imali reference za poslove u inostranstvu i tako sačuvali 12.000 radnih mesta.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je ocenio da su domaće firme iz srpske elektro-mašinogradnje, članice Konzorcijuma, dugogodišnji pouzdani parteri EPS. "Oživljavanje i razvoj tih kompanija je zajednički interes i EPS-a, tih kompanija i čitave države", rekao je on.

Marković je rekao da EPS godišnje u tehničke programe ulaže oko 700 miliona evra, od čega za investicione programe u kojima velikim delom učestvuje domaća privreda 400 do 500 miliona evra. "Da bi se omogućilo veće učešće srpske privrede, moramo da imamo domaći bankarski sektor koji će to podržati", rekao je Marković.