Tumačenje zakona "samo" 100 evra

Srbija poslednjih godina žuri da svoje zakone usaglasi sa evropskim. U brzini mnogi ostanu bez podzakonskih akata, pa tako i nedorečeni. Privrednik, da bi rešio dilemu, od Ministarstva traži mišljenje i plaća ga 10.000 dinara. Privrednici, međutim, upozoravaju da mišljenja Ministarstva nisu obavezujuća za inspekcije.

"Postoji propis koji predviđa da svako ko peče rakiju, mora da ima zaposlenog tehnologa, a onaj ko pravi vino može da ga angažuje po potrebi .Znači, domaćin koji ispeče nekoliko kazana rakije godišnje, ne može da ih prodaje, ako tokom čitave godine ne plaća tehnologa", objašnjava Aleksander Grunauer, iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Jedan od administratvinih problema sa kojima se poslodavci susreću je i prijava i odjava radnika. Naime iako postoji jedinstvena adresa za prijavu i odjavu radnika, to se i dalje radi u dve institucije.

Zvanično, poslodavac radnika u Srbiji prijavljuje i odjavljuje na jednom šalteru, bilo to u PIO fondu, bilo u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. U praksi ove dve instuticije i dalje ne razmenjuju podatke, pa je evidencija na obe adrese najbolje rešenje.

Sve nedorečenosti donetih zakona poslodavac mora da razreši o svom trošku, plaćajući nadležnim ministarstvima traženo mišljenje. I pored godina pokušaja da se pojednostavi poslovanje u Srbiji, često besmislene i skupe procedure i dalje opstaju.

Ako poslodavac radnika prijavi samo na šalteru PIO fonda, tu ne može da dobije i zdravstvenu knjižicu, već kopiju prijave mora da pred RZZO. Ako se prijavi samo na šalteru RZZO, upozoravaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, kada radnik proverava da li je prijavljen na socijalno osiguranje, na PIO šalteru će dobiti negativan odgovor. I to zato što ove dve institucije i dalje ne dele podatke. U Srbiji nije lako angažovati ni volontera. To pokazuje primer zrenjaninskog „Poslovnog kruga“. Prošle godine su potpisali sporazum o saradnji sa Tehničkim fakultetom u Zrenjaninu po kome su studenti mogli da steknu volontersku stručnu praksu u firmama članicama ovog udruženja.

Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je, međutim, reklo da volonterska stručna praksa nije moguća, jer se studenti angažuju u profitnim firmama. Problem je rešen tako što je termin „volonterska stručna praksa“ preimenovan u „letnja stručna praksa“.

"Da se ne bi dešavalo da neki zakoni i procedure budu potpuno neusaglašeni sa potrebama privrede i građana, pre donošenja svakog novog zakona ili propisa nadležne institucije treba da se konsultuju sa poslovnim organizacijama", zaključuje Violeta Jovanović, izvršni direktor NALED-a.