Vozom do Niša 1884. brže nego danas

Oni su to potkrepili „uporednim“ podacima o dužini pruga s početka prošlog veka i brznini kretanja vozova - sa današnjim, kao i „bukom“ koju su nekada stanični spikeri proizvodili najavljujući polazak ili odlazak kompozicija.

Tokom načelne rasprave o predloženom zakonu o železnici poslanici su resornom ministru Milutinu Mrkonjiću "predočili" da putovanje železnicom za putnika ponekad ima "avanturistički duh - nikada ne zna kada će stići, a ponekad i kada će krenuti".

Iz "istorijskih" arhiva izvučeni su podaci da se, na primer, voz na pruzi Beograd - Niš 1884. godine kretao većom brzinom nego današnji, iako je danas tehnika nemerljivo napredovala.

Ministar je obavešten da, “u neko srećnije vreme” stanovnici Niša koji su živeli u kvartu železničke stanice, nisu mogli noćima da spavaju, jer je stanični spiker neprestano najavljivao polazak i odlazak vozova, a često se dešavalo da je u jednom javljaju saopštavao polazak ili odlazak pet ili šet vozova odjednom.

Mrkonjić je zakonske predloge branio nekoliko puta u toku rasprave, pojedinim poslanicima davao konkretne odgovore, dok je druge "upućivao" na "svoju drugaricu Slavicu". Ona mu je, na kraju načelne rasprave, "odala priznanje za aktivno učešće na sednici".

"Kao socijalista bio sam za druga rešenja, ali tržište je u pitanju i nema damping cena, sada je sve na tržištu", rekao je ministar u jednom od obraćanja poslanicima.

Vojvodina početkom 20. veka imala najgušću mrežu pruga u Evropi

Šefu poslaničke grupe manjina Balintu Pastoru, na konstataciju da će podrška poslanika SVM zakonu zavisiti od toga da li će biti usvojeni njihovi amandani koji se odnose na to da deo železničke infrastukture bude u svojini Vojvodine, Mrkonjić je poručio da je „gospodin Pastor u većini u pravu, njegovi amandmani su ovde, ali ja sam ministar Republike Srbije i za mene postoji Republika Srbija“.

Pastor je prethodno odbacio tvrdnje da železnice moraju da budu u vlasništvu države i kao primer naveo da je 1924. godine, od 1.700 kilometara pruge u Vojvodini, u vlasništvu države bilo svega 382 kilometra.

"Prva pruga u Srbiji povezivala je Suboticu i Sombor, izgrađena je samo 29 godina posle početka železničkog saobraćaja u Engleskoj. Od 1.700 kilometara, 382 su bila vlasništvu države, a 1.247 kilometara u vlasništvu različitih akcionarskih društava", naveo je Pastor.

On je dodao da je Vojvodina početkom 20. veka imala najgušću mrežu pruga u Evropi, tri puta gušću nego u Engleskoj, koja je, naglasio je, kolevka železnice.

"U Vojvodini su poslednji put obnovljene pruge za vreme Franje Josifa, a on je, da vas podsetim, umro 1916. godine", poručio je Pastor ministru.