Karađorđevići traže nazad imovinu

Predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović objašnjava da je sporno što je Nacrtom zakona o restituciji, čije se usvajanje očekuje u septembru, dvorski kompleks na Dedinju izuzet kao kulturno dobro od izuzetnog značaja u državnoj svojini, a da se pri tom ne vidi na koji način se tretira kompenzacija.

"Priroda imovine Karađorđevića, za razliku od ostalih građana, ima karakteristiku da je istorijska i po slovu Nacrta zakona o vraćanju oduzete imovine može se veoma jednostavno, voljom izvršne vlasti, isključiti iz restitucije, s tim da se načinom kompenziranja i sama kompenzacija učini trivijalnom", rekao je Acović.

Porodica Karađorđević zato ima ozbiljne rezerve i strahovanja, a njihov strah, prema dosadašnjem iskustvu, nije bezrazložan, smatra predsedavajući Krunskog saveta.

Acović je istakao da Karađorđevići sa pravom očekuju da im se vrati imovina i to najpre u Srbiji i da traže da država prema njima, kao i prema bilo kom drugom, ne primenjuje dvolične i dvostruke standarde.

Vrednost te imovine, prema njegovim rečima, ne moze se izračunati, s obzirom da to diktira tržište, a da u Srbiji tržište za vrednost takve imovine ne postoji. Veliki problem, prema njegovim rečima, jeste imovina koja je prestala da postoji i ona za koju se ne zna gde je.

"Ko je odgovoran za ono što je prestalo da postoji i što ne znamo gde je? Neki poslanici negativno komentarišu što će Karađorđevići koristiti Beli dvor bez nadoknade. Država je to sve koristila od jeseni 1944. godine ne plaćajući vlasnicima. Odgovor je - izvolite platiti kiriju i sve prinadležnosti od jeseni 1944, pa ćemo onda pričati o mesečnoj zakupnini", naveo je Acović.

On je za predložene zakone o restituciji i o dvorskom kompleksu na Dedinju u Beogradu rekao da su prepuni manjkavosti, koje se ogledaju u tome što dozvoljavaju izvršnoj vlasti da odredbe zakona tumači "onako kako joj je zgodno".

"U oba zakona postoje brojne nedorečenosti i kontradiktornosti i bojim se da u takvoj situaciji čak i najbolja namera može bez ikakvog problema biti kompromitovana. Čak ne mora biti kompromitovana od strane onog koji predlaže zakone, nego i od strane onog ko će ih sprovoditi", naveo je predsedavajući Krunskog saveta.

Imovina Karađorđevića rasuta širom bivše zemlje

Karađorđevići u Srbiji, pored ostalog, traže dvorski kompleks na Dedinju, nekoliko objekata koji su se nalazili u Beogradu, ali su u međuvremenu srušeni, imovinu u okolini Topole, Soko Banji...

(foto: royalfamily.org)

U Sloveniji potomci Kneza Pavla potražuju dvorac Brdo kod Kranja, koji je trenutno u vlasništvu te države, a pripadnici vladalačke grane lokaciju srušenog dvorca Suvobor na Bledu, kao i nekoliko objekata u Bohinju.

"U Sloveniji su bukvalno zakonom isključili porodicu Karađorđević iz bilo kakvog prava na restituciju. I to u zemlji koja je članica EU i to kao nikome u EU ne smeta", rekao je Acović.

U Makedoniji porodica Karađorđević potražuje poljoprivredno dobro Demir-kapiju, koje je kralj Aleksandar za života prepisao srednjem sinu Tomislavu, ali je Makedonija to imanje rasprodala i dala u zakup.

Kada je u pitanju Crna Gora, Karađorđevići potražuju kuću na Cetinju, kompleks u Rijeci Crnojevića, kao i posed u Miločeru.

"Prema sadašnjem važećem zakonu, tamo su podneti svi traženi dokumenti na osnovu kojih bi trebalo da se obavi restitutucija. Međutim, pravo i zakon se primenjuju u homeopatskim dozama, tako da svi ti dokumenti trenutno čekaju negde", objasnio je Acović.

Kako je dodao, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini nije postojala direktna imovina Karađorđevića, već samo nasledna prava korišćenja, koja će, takođe, "u jednom momentu doći na dnevni red".