Gorivo u Srbiji očajnog kvaliteta

Od 100 rangiranih zemalja, Srbija se po kvalitetu goriva nalazi na 93. mestu, uz Panamu, Urugvaj, Kirgistan i Tadžikistan, što je pad za dva mesta u odnosu na kraj prošle godine.

Dragoslava Stojiljković, profesor na Mašinskom fakultetu, kaže da anketa ne odražava pravo stanje jer rangiranje vrši samo na osnovu prisustva sumpora dok ostale parametre kvaliteta ne uzima u obzir.

Ona dodaje da je Srbija napravila veliki pomak u kvalitetu goriva jer je poslednjom izmenom Pravilnika o kvalitetu, u decembru prošle godine, ukinula mogućnost stavljanja u promet goriva koje sadrži olovo, u upotrebu je uveden i evro BMB 95, gorivo evropskog kvaliteta sa većim oktanskim brojem, što bitno menja sliku o stanju na našem tržištu. "Međutim, deo o sumporu nije razmatran, jer je u toku modernizacija rafinerije u Pančevu kojom će do kraja naredne godine tek biti moguće da se u benzinu smanji sadržaj te supstance. Ipak, trebalo bi napomenuti da sadašnja regulativa dozvoljava da u toj vrsti benzina bude prisutno 650 miligrama sumpora po kilogramu, ali ne znači i da se tolika koncentracija nalazi u gorivu", kaže Stojiljković.

Kada je o sumporu reč, Pravilnik dozvoljava dva kvaliteta. Jedan je pretežno uvozni, „evropremijum BMB 95“ koji je u potpunosti usaglašen sa evropskim standardima i koji već proizvodi NIS i drugi - „premijum BMB 95“, koji je isključivo domaće proizvodnje i on sadrži sumpor, jer naša rafinerija u ovom trenutku ne može u procesu proizvodnje da ga smanji na potreban nivo.

"Dakle, Pravilnik sprečava da se uvezu goriva koja nisu u skladu sa usvojenim standardima, a istovremeno ograničava upotrebu te vrste domaćeg benzina do kraja 2012. godine, kada će početi proizvodnja po savremenom tehnološkom procesu", objašnjava Stojiljkovićeva.

Kvalitet ni blizu evropskih standarda

Nebojša Atanacković, predsednik Upravnog odbora AD Nafta, potvrđuje da kvalitet pojedinih vrsta domaćeg goriva nije ni blizu evropskih standarda, ali ukazuje i da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se stanje promeni.

Srbija je jedna od poslednjih zemalja koja je izbacila olovo iz procesa proizvodnje, tek prošle godine, dok je u SAD to učinjeno pre dvadeset godina, u evropskim zemljama pre 15 a neke od istočno-evropskih država počele su proizvodnju bezolovnog benzina pre sedam-osam godina. "Novim tehnologijama se iz sastava goriva izbacuje i sumpor, jer je utvrđeno da je reč o opasnom zagađivaču koji šteti i životnoj sredini i motoru automobila, ali kod nas još nema uslova da se uvede moderniji sistem. Dodatni problem je što mi uvozimo uglavnom rusku i kazahstansku naftu, koja ima visok procenat sumpora, od šest do 12 odsto", kaže Atanacković i potvrđuje da se gorivo euro 4 i euro 5, bez primesa sumpora, iz domaće rafinerije može očekivati do kraja naredne godine.

On navodi da je jedan od uzroka što se u Srbiji prodaje gorivo lošeg kvaliteta i nedostatak adekvatne kontrole, a država još uvek nije spremna ni da izdvoji novac kako bi obezbedila nezavisnu instituciju za taj posao, niti da uvede oštrije sankcije za one koji ne poštuju standarde.

"Jedan od poražavajućih podataka, iznet prošle godine na skupu koji je okupio predstavnike NIS-a, benzinskih pumpi i državnih inspekcija, jeste da je tokom 2010. uzeto svega oko 50 uzoraka na prodajnim mestima, a njihovom analizom utvrđeno je da u većini slučajeva sadrže primese koje ne pripadaju gorivu", kaže on.

Atanasković dodaje da je "problem i to što se ne kontroliše ni gorivo koje izlazi iz rafinerije, niti ono koje se prodaje na pumpama, a većina ljudi iz ove branše još se seća da je do pre nekoliko godina, specifikacija sastava koja bi trebalo da prati svaku cisternu, u rafineriji samo preštampavana".