Profit banaka mali, a kamate visoke

Dugaluć је каzао da je bankarski sektor u Srbiji potpuno siguran, stabilan i pouzdan, a iskušenja sa kojima se suočava nisu posledica rada banaka već se prenose iz privrede.

"Privreda ima problem velike nelikvidnosti i slabe konkurentnosti, zbog čega raste docnja u vraćanju kredita preduzećima i to može dugoročno uticati na bankarski sektor", rekao je Dugalić. Dugoročno je, prema njegovim rečima, teško očekivati da samo banke leče posledice krize, već su potrebna energičnije mere Vlade.

On je ukazao da je i pored teškoća bankarski sektor, sektor sa najstabilnijim rastom od 2001. godine do danas, ističući da je u prošloj godini profit svih 33 banaka iznosio 240 miliona evra.

Dugalić je, međutim, rekao da je 11 banaka poslovalo sa gubitkom a da kada se ovaj iznos podeli na sve banke dolazi se i do profitne stope koja posle plaćanja poreza i nije tako visoka jer iznosi oko četiri procenta.

On je istakao da postoji tendencija da se smanjuje adekvatnost kapitala pa se banke suočavaju sa dve mogućnosti - ili da smanje plasman rizičnih kredita ili da izvrše dokapitalizaciju i da na taj način dođu do dodatnog kapitala.

Međutim, kako je naglasio, ta kapitalizacija nije moguća pa je za naše banke lek da pokušaju da poprave perfomanse loših kompanija i da se tako smanji plasman rizičnih kredita.

Dugalić je naveo da je za banke bilo isplativije da svoj plasman usmere u hartije od vrednosti, primera radi - državne obveznice na koje je kamata pet odsto za isplatu u evrima, a kada se na to doda i diskont za kasnije dospeće dolazi se do kamate koja iznosi od šest do sedam procenata.

On je rekao da to bankama odgovara jer tu nema izdvajanja za obaveznu rezervu i nema kreditnog rizika, ali je ocenio da to nije dobra situacija i da ukazuje na trenutnu poziciju bankarskog sistema u Srbiji.

"Narodna banka Srbije je priblegla restriktivnim merama u suzbijanju inflacije", naglasio je Dugalić i dodao da je "dobar lek upotrebljen za pogrešne bolesti".

Inflacija u Srbiji, prema njegovoj oceni, nije izazvana monetarnim kretanjima i problemima, tako da je, i pored mera Vlade, veća od 10 odsto i najaviša je u Evropi.

Dugalić je naglasio da se smanjuje udeo kredita u najmanje rizičnim plasmanima jer je pre tri godine bilo 87 odsto takvih pozajmica, a sada je 77 odsto.

Nije dobro, kako je dodao, što raste broj problematičnih kredita, koji sada imaju udeo od 17 odsto u ukupnim kreditima, a pre tri godine to učešće je bilo 11 odsto.

"Štednja u Srbiji trenutno iznosi sedam milijardi evra, što je najbolji pokazatelj poveranja u bankarski sektor", rekao je Dugalić i naveo da je pre deset godina ukupna štednja u bankama iznosila 150 miliona evra.