Đuričin: Ulagati, ne uzimati

On navodi da rešenje nije da se smanjuje onima koji imaju više kroz poreska opterećenja i daje onima koji imaju manje.

Đuričin kaže da se iz problema izazvanih niskim nivoom ekonomske aktivnosti i neadekvatnom strukturom privrede u Srbiji ne izlazi preraspodelom sredstava već "inteligentnim investiranjem".

Prema njegovim rečima, izlaz je u investicijama i to u onim oblastima u kojima Srbija ima komparativne prednosti kao što su energetika, poljoprivreda, selektivni delovi prehrambene industrije i infrastruktura.

Đuričin je istakao da ukoliko bi se, recimo, cena struje približila nivou u EU, uz rešavanje pitanja najugroženijih slojeva stanovništva socijalnim kartama, dobio bi se prostor za nova ulaganja u energetiku koja bi mogla da bude najveći impuls privrednom razvoju.

On je napomenuo da je nizak nivo ekonomske aktivnosti uzrok svih problema u Srbiji pošto se zemlja nalazi na nivou od 70 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 1989. godine, koji je od 2000. godine povećan za samo sedam do osam odsto.

Takođe, BDP po glavi stanovnika u Srbiji je oko 4.200 do 4.300 evra, što je skoro duplo manje nego u Hrvatskoj.

Đuričin je naveo i da je odnos privatnog i javnog sektora u Srbiji nepovoljan pošto javni sektor učestvuje sa više od 40 odsto u stvaranju BDP-a.

Odnos onih koji rade i doprinose BDP-u u Srbiji i onih koji koriste ta sredstva veoma je nepovoljan i neodrživ, ukazao je on i kao ugrožene grupe u Srbiji izdvojio nezaposlene, penzionere, staračka poljoprivredna domaćinstva, zaposlene u sivoj ekonomiji.

Đuričin je ocenio i da vršenje pritiska na vladu socijalnim neposlušnostima iza kojih stoje sindikati vodi u kratkoročnu politiku, gde vlada treba da uzme od jedne strukture društva i da drugoj, što je neodrživo.