Gradilišta stala na sat vremena

Gotovo svi radovi u zemlji stali su na jedan sat, ali to je samo znak upozorenja kažu u sindikatima.

Manjak investicija, neisplaćene plate i doprinosi, hipoteka na opremi i objektima, neiskorišćene zalihe materijala, ogrman dug države i nemogućnost četiri petine preduzeća da naplati potraživanja - ključni su problemi građevinaca u Srbiji.

Ukoliko se takvo stanje nastavi, građevinari najavljuju da će mehanizacijom do kraja septembra blokirati glavne ulice u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i ostalim gradovima Srbije.

U obustavi rada učestvuju Savez samostalnih sindikata, Sindikat „Nezavisnost”, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala (SGIGM) i drugi.

"Situacija je izuzetno loša, na gradilištima radi samo 30 odsto ljudi, više od pet hiljada je na plaćenom odsustvu. Očekujemo da će nam nakon protesta ponuditi konkretna rešenja", objašnjava Miodrag Milović, sekretar Sindikata građevinskih radnika Srbije.

"Vladi i nadležnim ministarstvima biće ostavljeno mesec dana da razmotre naše zahteve za potpisivanje kolektivnog ugovora, kontrolu uplate doprinosa i izmene Zakona o penzijskom osiguranju", kažu u gradskom odboru SGIGM-a. Kao najveće probleme građevinaca, sindikati ističu i to što je više od 50 odsto radnika napustilo posao, što je gotovo 80 odsto preduzeća nelikvidno jer im država za ranije poslove duguje oko milijardu evra.

Takođe, sindikati ističu da su prava građevinskih radnika ugrožena, da veliki broj njih radi na crno, bez određenog radnog vremena, usklađenih dnevnica, zdravstvenog osiguranja, zbog čega kao jedan od ključnih zahteva ističu potpisivanje kolektivnog ugovora.

Takođe, jedan od zahteva je osnivanje garancijskog fonda, koji bi pomogla država i putem kog bi preduzeća iz Srbije mogla da dobiju bankarske garancije i dobiju poslove u inostranstvu.

"Projekat na Voždovcu jeste dobar, ali je potrebno da država malo brže počinje sa poslom, da se uposli što više preduzeća iz Beograda i cele Srbije. Međutim, to je kratkoročno rešenje. Kako bi se na duge staze izašlo iz problema, potrebno je otvaranje razvojne banke, školovanje kadrova, podrška preduzećima u inostranstvu. Ako se naši zahtevi ne ispune, do kraja septembra donosimo odluku da mehanizacijom blokiramo ulice svih većih gradova u Srbiji", upozorava Milović.

Predstavnici sidnikata kažu da su zadovoljni odzivom radnika koji su se danas priključili štrajku upozorenja u fabrikama širom Srbije, kao i da će sačekati par nedelja da bi videli da li će njihovi zahtevi biti ispunjeni, a onda će, u zavisnosti od ishoda, odlučiti o daljim koracima.

Predsednik Samostalnog sindikata radnika gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala Srbije Duško Vuković rekao je da je, prema prvim procenama, štrajku pristupilo oko 50 odsto radnika, članova tog sindikata.

"Štrajkovali su radnici u Bečeju, Raškoj, Zaječaru, Novom Pazaru, Kragujevcu...", rekao je Vuković i povodom jučerašnjeg sastanka sa ministrom za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliverom Dulićem rekao da se nada da se više neće sastajati "ad hok".

Prema njegovim rečima, sindikati su sa ministrom već za kraj semptembra dogovorili sastanak kojem bi trebalo da prisustvuju predstavnici poslodavaca iz oblasti gradjevinasrtva, sindikata i resornih ministarstava.

"Na tim sastancija trebalo bi da analiziramo privredna kretanja, jer je veliki broj problema radnika u građevinarstvu uzrokovan nedostatkom posla, smanjenim investicijama, padom proizvodnje, kao i lošim plasmanom", dodao je Vuković.

Predsednik Granskog sindikata građevinarstva, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede "Nezavisnost" Ranko Drljević rekao je da je štrajku upozorenja pristupilo oko 85 posto građevinara - članova tog sindikata.

Dulić: Štajk opravdan, država će pomoći

Ministar prostornog planiranja Oliver Dulić podržava štrajk građevinaca, ali ističe da oni ništa neće dobiti ukoliko naprave generalni štrajk i blokiraju ulice.

"Smatram da su razlozi za štrajk opravdani, u stalnom smo kontaktu sa građevincima. Moramo istaći da smo u vreme krize preduzeli niz aktivnih mera da pomognemo građevinskoj operativi, što kroz otvaranje gradilišta "4. juli" na Voždovcu, gde će posao dobiti celokupna domaća operativa, što kroz Zakon o pomoći građevini, gde će država i lokalne samouprave biti investitor, a radiće preduzeća iz Srbije. Napominjem da je ovakvo stanje posledica svetske ekonomske krize, koja je najviše pogodila sektor građevine. Pokušaćemo i u budućem periodu da pomognemo građevincima i da iz trenutne krize izađemo na što bolji način", rekao je ministar Dulić. Ironija situacije možda se najbolje vidi u činjenici da je današnji štrajk najavljen gotovo istovremeno kada je republički parlament usvojio Zakon o podsticanju građevinske industrije.

Sveže donesenim aktom predviđeno je da se projekti finansirani iz budžeta dodeljuju domaćim preduzećima po osnovu liste prioriteta i pregovaračkog dogovora ko će šta da gradi. Na taj način izbeći će se javni tenderi na kojima inostrane firme prete svojim povoljni(ji)m ponudama.

Neimari u Beogradu predložili su republičkom odboru svog sindikata da, ako se stanje ne popravi, obustava rada preraste u izlazak na ulice. Glavni razlog tome je što većina preduzimača ne veruje da paragrafi mogu dugoročno da usprave posrnulu privrednu granu.

Iako se pokazao kao revnosniji platiša od države, grad najveći broj projekata finansira iz zajmova od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Novi zakon, međutim, „ne dobacuje” do ovih projekata jer su pare „spolja” uslovljene obavezom da se izvođač bira na javnom tenderu čija pravila određuju – banke. Ove konkurse, kao po pravilu, dobijaju strana građevinska preduzeća.

Most preko Ade Ciganlije (vredan 200 miliona evra) gradi austrijsko-slovenačko-nemački konzorcijum „PORR – SCT – DSD Brukenbau”, fabriku vode „Makiš 2” (vrednu 53 miliona) podiže slovenačko „Primorje”, Požešku ulicu i nekoliko drugih rekonstruisao je austrijski „Svitelski”.

Slično je i sa republičkim projektima na teritoriji grada koji se finansiraju iz evropskih zajmova: autoput kroz Beograd (20 miliona) obnavlja PORR, „Gazelu” (60 miliona) sanira austrijski „Štrabag”, koji je pre nekoliko dana pobedio i na tenderu za izgradnju petlje Batajnica (55 miliona). Ista firma obavila je i rekonstrukciju Kružnog puta, čija je obnova plaćena iz budžeta.