Stupio na snagu sporazum sa Turskom

Taj sporazum bi trebalo da poveća trgovinsku razmenu između dve zemlje, a posebno srpski izvoz, kao i da srpskim privrednicima pruži nove mogućnosti za povećanje proizvodnje.

Srbija je do sada imala skromnu robnu razmenu sa Turskom, a to je ujedno bio i najzastupljeniji oblik privredne saradnje između dve zemlje, uz deficit koji je uvek bio na strani Srbije.

U prvih sedam meseci 2010, ukupna robna razmena između Srbije i Turske dostigla je 219,2 miliona dolara, pokazali su podaci Privredne komore Srbije.

Sporazumom o slobodnoj trgovini srpski privrednici dobijaju nove mogućnosti za povećanje proizvodnje i za privlačenje stranih investitora i ubuduće će moći da koriste "sve pogodnosti zajedničke proizvodnje i dijagonalne kumulacije porekla sa Turskom", saopštilo je ranije Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Privrednici će, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, moći da nabavljaju sirovine i poluproizvode, da ih prerađuju u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i u zemlje CEFTA, bez carina, ili sa preferencijalnim carinama.

Na taj način se realizuju ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa CEFTA sporazumom i sa Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom.

Privrednici se već raduju sporazumu o slobodnoj trgovini sa Turskom, navodeći da će troškovi biti mnogo manji. kao i da će to pomoći da se privuku strani investitori.

Napominju da će to mnogo značiti i nezaposlenima, jer "veće tržište donosi i radna mesta".

Tekstilci slave pad turskih carina

Kad se saberu sva tržišta sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, naši privrednici po povlašćenim uslovima sada mogu da računaju na tražnju 80 miliona stanovnika.

"Častim!", kao iz topa je izletelo Milanu Kneževiću, vlasniku konfekcije „Modus” kad je čuo da na snagu stupa sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom.

„Troškovi uvoza zbog toga će mi biti manji za 20 odsto. Više od trećine sirovina za proizvodnju nabavljam u Turskoj. I po kvalitetu i po ceni njihov pamuk je bez premca. Takođe, sada će se i turskim proizvođačima isplatiti da u mojim maloprodajnim objektima prodaju gotovu robu", smatra Knežević i dodaje da je švercerima sada odzvonilo.

Prema njegovim saznanjima, crna tarifa dosad je iznosila 30 odsto po odevnom predmetu.

"To znači da se taj posao više neće isplatiti, jer će uvoznici tekstila sada bez carina moći da kupuju robu", zaključuje Knežević.

Među tekstilcima je javna tajna da postoje organizovana preduzeća koja prebacuju robu preko granice i razdužuju se preko fantomskih firmi.

Knežević procenjuje da ovo crno tržište vredi 400 miliona evra.

I Mirka Todorovića, vlasnika konfekcije „Todor”, obradovala je ova vest. Ne samo da će pad carina smanjiti troškove uvoza, nego će sada moći svoju robu da izveze u Tursku.

"U početku to neće biti neka velika ušteda. Možda će taj novac biti dovoljan da radnicima pokrijem bar polovinu ličnih dohodaka za sledeći mesec. Ali značaj pada carina je neprocenjiv. Turska je velesila u tekstilnoj industriji. Tamo postoji ogroman broj fabrika koji proizvode za najpoznatije robne marke na svetu", objašnjava Todorović.

Da Turska može predstavljati značajnu sirovinsku bazu za tekstilce smatraju i u Sektoru za ekonomske odnose sa inostranstvom pri Ministarstvu ekonomije.

Ono što nadležni rogobatno nazivaju „dijagonalna kumulacija porekla”, privrednicima će u praksi omogućiti da sirovinu iz Turske prerađuju u Srbiji i plasiraju na evropsko tržište, bez carina.

Takođe, pod istim uslovima roba će, sa oznakom „proizvedeno u Srbiji”, moći i da se izvozi u zemlje CEFTA regiona i na sva ona tržišta sa kojima naša zemlja ima sporazume o slobodnoj trgovini.

"Nove mogućnosti mogu da se iskoriste i za privlačenje stranih investitora, posebno u oblasti tekstilne industrije, koja je samo u 2009. godini privukla ulaganja u iznosu od 28,2 miliona evra. Italijani su već pokazali interes za plasman robe u Tursku preko Srbije. Izvozni potencijal je naročito značajan zbog novog proširenog tržišta. Kad se na 494 miliona stanovnika Evropske unije doda tržište Turske sa 72,5 miliona i jugoistočne Evrope sa 29,3 miliona stanovnika pa Rusija, Belorusija i zemlje EFTA, srpski izvoznici imaju tržište od oko 800 miliona stanovnika gde mogu da izvoze po povlašćenim uslovima", objašnjavaju u Sektoru za ekonomske odnose sa inostranstvom. Osim u tekstilnoj industriji, sporazum bi trebalo da doprinese povećanju proizvodnje i otvaranju novih radnih mesta u metaloprerađivačkoj, drvnoj, elektro i građevinskoj industriji, očekuju u nadležnom ministarstvu.

Podaci pokazuju da u Tursku najviše izvozimo sirovine i primarne proizvode, kao što su kaučuk, proizvodi od bakra, gume za vozila, hladnovaljani i toplovaljani profili od čelika, sirovo gvožđe i čelik, organske hemikalije…

Sa druge strane, više od polovine srpskog uvoza iz ove zemlje čini tekstil. Na listi se još nalaze i proizvodi od metala, gvožđe i čelik, drumska vozila, električne mašine i aparati, proizvodi od aluminijuma.

Prošle godine je zbog ekonomske krize i pada privredne aktivnosti uvoz iz Turske pao za čak 34 odsto, dok je izvoz bio manji za oko 0,5 procenata.

U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom, izvoz u Tursku je gotovo udvostručen, dok je uvoz porastao za desetak procenata.