Privatizovati javna preduzeća

On je rekao i da je Telekom Srbija spreman za privatizaciju i većinsko privatno vlasništvo, ali i da, ukoliko ove godine dođe do privatizacije Telekoma Srbije, novac ne sme otići u potrošnju, već u izgradnju infrastrukture Srbije.

Đelić je, na forumu o privatizaciji javnih i javnih komunalnih preduzeća, rekao da sva ova preduzeća do kraja 2011. godine moraju biti usklađena sa kriterijumima Evropske unije (EU).

Uprkos napretku koji je u ovom sektoru ostvaren od 2001. godine, Đelić je upozorio da gubici javnih preduzeća iznose oko četiri milijarde evra, iako je broj zaposlenih smanjen sa 146 hiljada na oko sto hiljada radnika. Gubici su samo u 2008. godini iznosili 650 miliona evra, rekao je Đelić i dodao da se procenjuje da je isti nivo bio i u prošloj godini.

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović ocenio je da ne bi trebalo "po svaku cenu" razmišljati o privatizaciji javnih preduzeća, već prvenstveno o njihovom restrukturiranju i korporativizaciji.

Ne možete očekivati da javno preduzeće tržišno posluje, a da se za sve pitaju političari, rekao je Bajatović i naveo svoj primer da za svaku stvar, koju želi u kompaniji da učini, mora da ode u pet, šest ministarstava po odobrenje.

Ne kažem da vlast ne treba da ima kontrolu nad preduzećem, ali se to mora činiti kroz jasan zakonodavni okvir, jasne strategije, rekao je Bajatović i objasnio da Srbijagas u prošloj godini nije mogao da ostvari profit za 30 odsto nižom cenom gasa od tržišne.

On je naveo da se slaže da evropska pravila treba uvažiti ali i ne i preslikati na srpsko tržište, jer Srbija ima svoje specifičnosti i da samim tim treba sagledati šta je u našem interesu, kojom brzinom to sprovoditi i šta od toga nama odgovara.

Bajatović se osvrnuo na neophodnost restrukturiranja Srbijagasa, istakavši da to preduzeće svakako treba da ima tri do četiri ćerke firme - za upravljanje sistemom, transport, trgovinu i prateće delatnosti. On se založio za dokapitalizaciju tog preduzeća uz državnu podršku.

Prema njegovim rečima, i EPS bi mogao sam da vraća svoje kredite i dugove kada bi cena struje, umesto četiri, bila osam eurocenti.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin izjavio je da se zalaže da privatizacija javnih i komunalnih preduzeća ne bude obavljena na račun javnog interesa.

On je istakao da opštine u Srbiji treba da zadrže dominantnu kontrolu nad toplo- daljinskim grejanjem, deponijama, vodovodima, kanalizacionim mrežama, pogrebnim uslugama.

Bugarin je istakao da se PKS zalaže za donošenje zakona o javno-privatnom partnerstvu gde će biti tačno definisani principi po kojim će javna preduzeća dobiti svoje titulare, a država profilisati svoj interes.

"Bilo bi apsurdno da se izvrši zamena javnog monopola privatnim, jer bi se na taj način doveo u pitanje srpski privredni milje i bezbednosni aspekt", kazao je on.

MMF: Neophodna privatizacija

Predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda Bogdan Lisovolik ocenio je da je privatizacija rešenje za sektor javnih preduzeća. Prema njegovim rečima, ne treba čekati idealne uslove za privatizaciju preduzeća, jer oni ne postoje.

Lisovolik kaže da bi, sa obnavljanjem svetske ekonomije i izlaskom iz ekonomske krize, trebalo obnoviti proces privatizacije javnih preduzeća u Srbiji.

On je kazao da bi proces privatizacije trebalo početi kroz korporativizaciju tih preduzeća, a zatim sprovesti restrukturiranje i prodaju i ne čekati "idealne" tržišne uslove.

Što se tiče ostalih reformi, koje bi trebalo sprovesti u javnim preduzećima, on je naveo da bi trebalo povećati transparentnost u poslovanju, pojednostaviti i ujednačiti regulativu za ta preduzeća, urediti pitanja gubitaka i njihovog ograničenja i pojačati nezavisnost uprava.

Lisovolik je podsetio da je postignut konsenzus da bi Srbija trebalo da predje na novi model ekonomskog rasta zasnovan na rastu izvoza domaće štednje i davanju šanse dinaru protiv evra.

Prema njegovim rečima, javna preduzeća bi mogla da povećaju izvoz, boljim poslovnim rezultatima nakon privatizacije, dok bi uvodjenje konkurencije dovelo do nižih cena i svodjenja plata u tim preduzećima na umereni nivo.

Lisovolik je ukazao i da bi javna preduzeća mogla da pomognu domaćoj valuti tako što bi se više zaduživala u dinarima a ne u evrima. Takodje, veća transparentnost u poslovanju javnih preduzeća omogućila bi predvidljivije kretanje cena energenata što bi centralnoj banci olakšalo ciljanje inflacije.