Grej: Vreme pozajmica je prošlo

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji istakao je da će međunarodni kreditori i dalje biti prisutni u Srbiji, ali na nižem nivou nego u prošlosti, kao i da će priliv investicija biti manji, iako će Srbiji i dalje biti potrebni strana tehnologija i znanje.

On je naglasio da je prošlo vreme kada je pozajmljivanje sredstava vodilo ka rastu javne potrošnje u Srbiji, jer će u budućnosti morati više da se štedi, da bude više izvoza i "grinfild" investicija.

Srbija će morati da nastavi rad na unapredjenju poslovnog okruženja radi privlačenja stranih investitora, kao i na reformi javnog sektora, posebno u oblasti obrazovanja , inače neće biti konkurentna, upozorio je Grej.

Svetska banka je u Srbiji podrzala dva toka reformi - unapredjenje poslovnog okruzenja i reformu javne potrošnje, naveo je predstavnik te medjunarodne finansijske institucije.

Grej je ocenio da je najveća snaga Srbije u tome što postoji snažna vizija Vlade Srbije usmerena ka Evropi i tržišnoj ekonomiji, odlučna posvećenost projektima i stručnost vlade i poslovne zajednice, koja je na vreme počela da se priprema za dolazak krize.

Kao slabosti Srbije Grej je naveo, izmedju ostalog, neuskladjenost različitih strategija i mnoštvo suprotstavljenih ciljeva, kao i manjak kapaciteta za primenu i realizaciju odredjenih projekata. "Srbija ima viziju, volju i snagu da uradi stvari kada to želi, ali mora da uskladi starategiju da bi ostvarila tu viziju", rekao je Grej. On je naveo da bi strategija mogla da se uskladi oko programa priduženja Srbije Evropskoj uniji.

On je ocenio i da je neophodno jačanje institucija, kao što su Komsija za zaštitu konkurencije i Agencija za energetsku efikasnost
da bi mogle da rade svoj posao na pravi način.

Grej je ocenio i da će uskladjivanje različitih strategija i jačanje institucija biti veći izazov za Srbiju u narednih deset godina, jer će morati da primeni novi model rasta, više zasnovan na finasiranju iz domaće štednje i poboljšanju efikasnosti vlade.

Đelić: Srbija može svima da obezbedi minimum egzistencije

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić složio se da model razvoja Srbije, koji je važio do početka svetske krize, nije više održiv, jer se u okviru njega od kredita finansirala potrošnja, koja je zatim išla u povećanje uvoza.

Đelić je istakao da zbog toga Srbija mora da ima razvoj zasnovan na dugoročnoj štednji i preciznijim instrumenata u socijalnoj politici.

On je istakao da je protiv linearnih povećanja izdvajanja iz budžeta, jer onda to sužava prostor za investicije, ali da je pobornik dodatnih socijalnih davanja onima kojima je pomoć najpotrebnija.

"Srbija ima kapacitet da svima obezbedi minimum egziencije, ali ne sme da i dalje povlači mere koji će je terati na neodrživi model", istakao je Djelić.

Prema njegovim rečima, potrebne su investicije u sektore koji će proizvesti izvoz, a ne samo u trgovinu, telekomunikacije i ono što se prodaje na domaćem tržištu.

Djelić je istakao da je nephodno obezbediti ekonomiju zasnovanu na znanju, jer Srbija ima nepovoljnu demografsku sliku, tako da je jedini način za rast da mali broj ljudi proizvodi veliko bogatstvo.

Vujović: Srbija treba da završi reforme

Glavni ekonomista Svetske banke Dušan Vujović izjavioje da očekuje da će Srbija u ovoj godini ostvariti projektovani privredni rast od oko dva odsto, ocenjujući da će za njegovo održavanje i podizanje na željeni nivo, od pet do šesto godišnje, morati da se završe reforme privrede.

Srbija je, za razliku od većine zemalja, ušla u krizu "sa bremenom nezavršenih reformi", tako da pored neposrednog izlaska iz krize, kao kratkoročnog pada ekonomske aktivnosti, mora da završi i reforme, istakao je on.

Vujović, koji učestvuje u radu Biznis foruma na Kopaoniku, istakao je da će stabilnost i održivost rasta srpske privrede zavisiti od sposobnosti Vlade da ostvari reforme koje su neophodne da bi Srbija trajno privukla investitore.

"Sve naše analize pokazuju da Srbija, da bi održala i vratila rast BDP-a mora da ide u nove grane i nije moguće vraćati proizvodnju starog tipa, koja je bila zasnovana na supstituciji uvoza iz 1989", rekao je Vujović.

Prema njegovim rečcima, treba osnivati nove industrije, prilagodjene novim uslovima u svetu, a to ključno zavisi od " institucija sistema, odnosno ekonomske politike i privrednih reformi".