Srbija će imati rast BDP-a od 2%

Otvarajući 17. po redu Kopaonik biznis forum, on je rekao da je cilj vlade da u ovoj godini bude ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od najmanje dva odsto.

Cvetković je na otvranju Biznis foruma na Kopaoniku istakao da će ključni izazovi u 2010. godini biti zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekomnmska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara.

Premijer je istakao da će ciljevi politike Vlade u 2010. godini biti smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, uskladjivanje sa evropskim standardima i borba protiv korupcije i kriminala, što će zajedno uticati na rast privredne aktivnosti.

On je najavio investiciona ulaganja države i javnih preduzeća od preko 160 milijardi dinara u ovoj godini, kao i fiskalni stimulans od četiri milijarde dinara, za podršku stanogradnji i kupovini novih stanova. Cvetković je rekao da će vlada raditi i na podsticanju izvozne tražnje, kroz finansijsku podršku za realizaciju izvoznih poslova (obrtna sredstva, garancije, certifikacija proizvoda), a biće pružana i institucionalna podrška za osvajanje novih tržišta.

"Razgovarao sam sa guvernerom (NBS Radovanom Jelašićem) pre mesec i po dana i on mi je rekao da će biti oslobodjeno 1,3 milijardi evra sredstava iz obavezne rezerve banaka", kazao je premijer i dodao da je sa privrednicima razgovarao o tome, ali su oni bili nezadovoljni tim merama.

Cvetković je dodao da će se tek pokazati da li su te mere NBS dovoljne, ocenjujući da će efekat tih mera zavisiti od kretanja u privredi.

Predsednik vlade je, govoreći o makroekonomski kretanjima, rekao da je izvoz u prva dva meseca ove godine niži za 8,3 milijarde dinara ili 8,5 odsto u odnosu na plan.

"Ako ne ostvarimo veći rast od dva odsto, ova godina će biti slična godini krize i nećemo imati osećaj boljitka", ocenio je Cvetković i podsetio da je potreban rast od pet do šest odsto godišnje u kontinuitetu, ako želimo da ostvarimo rezultate i idemo napred.

Nema pokazatelja da je Srbija izašla iz krize

Premijer je kazao da na osnovu ekonomskih pokazatelja ne može sa sigurnošću da se kaže da li je Srbija izašla iz krize, ali da može sa optimizmom da se očekuje oporavak.

Srbija je u poredjenju sa državama regiona u 2009. imala bolje ili na nivou prosečnih rezultate, kazao je Cvetković i naveo da je pad BDP
od 2,8 odsto bio bolji rezultat od svih u regionu, osim Makedonije.

Mirko Cvektović je naveo i da je deficit budžeta Srbije od 4,2 odsto BDP bio na nivou proseka regiona a prema javnom dugu Srbija je ispod proseka. Cvetković je istakao da na pozitivna kretanja od početka godine ukazuje rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto, skok izvoza u prva dva meseca od 31 procenat i rast kompozitnog indeksa u januaru od 1,5 odsto, što signalizira rast bruto domaćeg proizvoda.

"Stopa nezaposlenosti je visoka i to je jedan od najvećih problema Srbije", ocenio je srpski premijer ali je dodao da prosečna zarada u
Srbiji nije najniža u regionu i dodao da je plata manja u Makedoniji i Rumuniji.

Cvetković je rekao da su u prošloj godini plate u Srbiji bile 0,2 odsto veće nego u 2008. a da su penzije porasle 3,3 odsto, dodajući
da to znači da nije opala kupovna moć stanovištva.

Negativni signali su prema rečima premijera budžetski priliv niži od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri procenta, takodje u prva dva meseca.

Cvetković: Treba razrešiti konfliktne interese

Premijer Mirko Cvetković izjavio je i da vlada nema problema oko formulisanja ekonomske politike, ali da ima problema u razrešavanju konfliktnih interesa koji se pojavljuju unutar tog modela.

On je kao primer naveo da vlada ima cilj da se poveća tražnja, a u isto vreme i da se smanji javna potrošnja koja je najveći izvor tražnje. Kao drugi primer tog konfliktnog stanja Cvetković je naveo neophodnost da se istovremeno olakša socijalni položaj ljudi i povećaju plate, a u isto vreme da budžet bude restriktivan i kapitalno usmeren.

"Potrebna nam je pomoć u razrešavanju ovih konflikata, a ne da nam neko kaže kako da naša politika bude orjentisana. Na kraju, mi to već znamo", rekao je on i dodao da "ni jedna ekonomska politika koja nije povezana sa socijalno politikom ne može da bude uspešna."