Inflacija u 2009. godini 7,5 odsto

Predstavljajući novembarskog Izveštaja o inflaciji viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković ocenio je da najveći rizik za ostvarivanje projektovane inflacije predstavlja poskupljenje naftnih derivata i mogućnost ranijeg poskupljenja cigareta, planiranog za početak naredne godine.

Marković je istakao da ključni dezinflatorni faktor na srednji rok predstavlja niska domaća tražnja, pošto je investiciona aktivnost države i privrede niska, dok su zarade u javnom sektoru i penzije zamrznute.

Kurs dinara je stabilan i pored smanjenja referentne kamatne stope i povećanja dinarske likvidnosti, čemu su doprineli i uspešni pregovori sa MMF-om, a zabeležen je i blagi oporavak ekonomske aktivnosti, naveo je viceguverner.

Uzimajući u obzir sve faktore, u narednom periodu je verovatnije smanjenje referentne kamatne stope nego njeno zadržavanje na sadašnjem nivou od deset odsto, naglasio je Marković.

Rizici koji bi mogli da zaustave ublažavanje monetarne politike mogli bi da budu brži oporavak domaće tražnje od očekivanog, viši rast cena od očekivanog, bilo zbog politike države ili visokog rasta svetskih cena nafte, kao i zaustavljanje pada inflatornih očekivanja, rekao je on.

Marković je napomenuo da je u trećem tromesečju, prvi put posle godinu dana, ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 4,1 odsto na godišnjem nivou, na šta je uticao rast industrijske proizvodnje zbog obnavljanja proizvodnje u "Ju Es stilu", a očekuje se da će u četvrtom tromesečju rast biti oko jedan odsto, čemu će doprineti sektor saobraćaja i preradjivačka industrija.

Pad BDP-a u ovoj godini sada se procenjuje na oko 2,8 odsto, što je niže u odnosu na prethodne projekcije, istakao je viceguverner.

Prema njegovim rečima, nastavljeno je smanjenje platnobilansne neravnoteže, pre svega zbog pada spoljnotrgovinskog deficita, tako da bi njegovo učešće u BDP-u u ovoj godini trebalo da bude 7,2 odsto, a u 2010. godini oko osam odsto.

Marković je napomenuo i da su plasmani banaka i dalje prvenstveno usmereni u hartije od vrednosti, a plasmani privredi i stanovništvu beleže skromno povećanje.

Štednja gradjana vraća se u bankarski sistem i samo u prvih 13 dana novembra povećana je za 333 miliona evra, a od početka godine porasla je za 926 miliona evra, tako da se uskoro očekuje njeno vraćanje na nivo pre krize.