Stabilnost i bez novca od MMF-a

On je za B92 kazao da Srbija ima potpunu finansijsku stabilnost, jake devizne rezerve od 9,7 milijardi evra, koje su za 1,7 milijardi evra veće nego pre godinu dana, a, kako je istakao, vraćeno je i 600 miliona evra štednje u banke.

"U tom smislu mi verovatno nećemo ni povlačiti novac koji je MMF stavio Srbiji na raspolaganje, odnosno povućiće se minimalni iznos za koji centralna banka bude smatrala da je potreban, pošto nam nije potreban novac za devizne rezerve", kazao je Dinkić.

On je napomenuo da Srbija već ima obezbeđen novac kojim će pokriti planirani budžetski deficit za narednu godinu od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda i to najvećim delom iz zaduživanja po veoma povoljnim uslovima, sa kamatom od jedan do dva odsto.

Prema njegovim rečima, Srbija u rezervama ima oko 750 miliona evra, zatim računa na 440 miliona evra koje joj je MMF odobrio u avgustu, a od Svetske banke u ovoj i narednoj godini trebalo bi da dobije ukupno 500 miliona dolara. Srpski ministar ekonomije je ocenio i da sporazum sa MMF-om o daljem korišćenju kreditnog stend baj aranžmana pokazuje da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost. Srbija je do sada povukla 788 miliona evra iz kredita MMF-a, a dogovoreno je da se preostali novac povlači u jednakim ratama.

"Sporazum je važan jer smo pokazali da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost. To je garancija da će dinar ostati stabilan, da će inflacija padati i u narednom periodu i da investitori mogu da ulažu", rekao je Dinkić.

Sporazum sa MMF-om podrazumeva zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija u 2010, početak reforme penzijskog sistema i obezbeđenje kredibiliteta fiskalne politike.

Povodom reforme penzionog sistema, Dinkić je istakao da će se puni efekti osetiti tek 2020. godine, jer će reforma biti postepena, a jedan od ključnih elemenata je pooštravanje uslova za prevremeno penzionisanje, kod kojeg je granica sada 53 godine i biće postupno pomerena na 58 godina.

Što se tiče reforme javnih preduzeća, on je ukazao da će njihova racionalizacija biti obavljena posredno putem zakona o budžetu, pošto će masa plata u narednoj godini biti ista kao 2009. godine.

Ruski kredit (ne)prihvatljiv

Na pitanje zašto nije u Moskvi postignut dogovor o kreditu Ruske Federacije, već da će pregovori biti nastavljeni u Beogradu, Dinkić je kazao da su "verovatno ponudili uslove koji su neprihvatljivi", ali nije želeo da odgovori da li je nešto tako i očekivao i da se "ne meša tamo gde ga ne zovu".

Napomenuvši da ne učestvuje u pregovorima o ruskom kreditu, Dinkić je ocenio da je za Srbiju poželjan svaki jeftin kredit, čija kamatna stopa ne prelazi tri odsto.

Delegacije Srbije su u Moskvi vodile dve vrste pregovora, o delu kredita od 200 miliona dolara za popunjavanje budžetskog deficita i o 800 miliona za infrastrukturne projekte. Kako su izvestili beogradski mediji, tokom pregovora o pozajmici za budžet Rusi su predložili da rok vraćanja bude 10 godina s počekom od jedne godine, dok je srpska strana tražila da period otplate bude 13 godina, uz poček od tri godine.