Jelašić: U 2009. BDP pada 2,8 odsto

To je manje od prethodne procene pada od tri procenta, rekao je on i kazao da se, nakon više od godinu dana, u trećem kvartalu ove godine očekuje rast BDP-a od 4,1 odsto, u poređenju sa drugim kvartalom, i da se od avgusta beleži povećanje industrijske proizvodnje.

"Ekonomska aktivnost u Srbiji beleži blagi oporavak, a njena održivost zavisiće od povećanja inostrane tražnje", kazao je Jelašić i dodao da će najveći izazov u 2010. godini biti da se ostvari rast BDP-a u većoj meri baziran na povećanoj investicionoj potrošnji.

Guverner je ocenio da će devizne rezerve na kraju ove godine premašiti deset milijardi evra, navodeći da su 3. novembra iznosile 9,7 milijardi evra. Brzina povećanja javnog duga Srbije dovodi u pitanje njegovu održivost na srednji rok, kazao je Jelašić i dodao da je od početka godine javni dug povećan za 1,1 miijardu evra.

Prema njegovim rečima, to je povećanje javnog duga sa 26,1 odsto BDP na 32,4 odsto od januara do septembra 2009. Guverner je ocenio da nivo javnog duga nije problematičan, ali su problematični brzina povećanja duga, nepovoljna valutna struktura sa 90 odsto duga u devizama i očekivani viši troškovi finansiranja javnog duga zbog rasta kamata.

On je naveo i da je godišnja inflacija u oktobru u Srbiji bila 5,2 odsto, što je ispod donje granice planiranog raspona za taj mesec, koji iznosi od 6,3 do 10,3 odsto. Guverner Narodne banke Srbije (NBS) je rekao da je u poslednja četiri meseca zabeležen pad potrošačkih cena od oko jedan odsto zbog pada cena poljoprivrednih proizvoda i cena pod kontrolom države, ali da se u novembru i decembru očekuje inflacija od oko 1,4 odsto.
Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da se, posle septembarskog pada inflacije od minus 0,1 odsto, u oktobru očekuje takodje deflacija od minus 0,2 procenta. Inflacija će na kraju 2009. godine biti oko 7,7 odsto, ocenio je Jelašić i dodao da je to u okviru planiranog raspona inflacije od šest do 10 procenata. Guverner je ocenio i da će godišnji rast cena pod kontrolom države biti oko 16,9 odsto, od čega će dve trećine, odnosno 12,3 odsto biti rast kontrolisanih potrošačkih cena ne računajući rast cena naftnih derivata.

Objašnjavajući razloge smanjenja referentne kamante stope sa 11 na 10 odsto, Jelašić je rekao da se centralna banka na to odlučila zato što ekonomska aktivnost u trećem tromesečju beleži rast, prvi put posle više od godinu dana.

Među razlozima je i uspešno okončanje druge revizije aranžmana sa MMF-om, rekao je guverner NBS i dodao da je smanjenju referentne kamatne stope doprinela i niža inflacija od očekivane u trećem tromesečju, kao i činjenica da su inflatorna očekivanja u padu, a devizni kurs stabilan.

On je naveo i da se očekuje da će tekući platni deficit u 2009. godini biti na nivou od oko sedam odsto BDP-a, dok je u prošloj godini bio 17,4 odsto BDP-a.

Guverner NBS Radovan Jelašić kazao je i da se planira relaksiranje Bečkog sporazuma sa bankama o obavezi da ne smanjuju nivo kredita Srbiji i dodao da će sastanak sa bankama biti održan početkom 2010. godine.