Uslovi MMF-a nisu restriktivni

Ekonomista Miladin Kovačević smatra rezultati pregovora sa MMF-om pokazuju da je ta međunarodna finansijska institucija imala veliko razumevanje za ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji.

Kovačević je rekao da MMF nije Srbiji nametnuo preterano restriktivne uslove, posebno kada je u pitanju budžet, jer su imali u vidu skroman privredni rast projektovan za narednu godinu.

On je istakao da je MMF pokazao fleksibilnost prihvatanjem budžetskog deficita od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), napominjući da bi budžetski plan za narednu godinu trebalo da bude donet do 10. decembra, pre nego što revizija aranžmana stigne pred izvršni odbor MMF-a.

Prema oceni Kovačevića, aranžman sa MMF-om je neophodan uslov održanja i stabilnosti budžeta i ekonomske aktivnosti i bez njega Srbija bi već u ovoj godini bila u ogromnim problemima.

"Što se tiče reformi, mislim da su najvažnije stvari rečene oko nastavka privatizacije i prvi put je pomenuta korporativizacija kod velikih javnih preduzeća", rekao je Kovačević, ističući da korporativizacija podrazumeva malo drugačiji model od dosadašnje privatizacije, što daje nadu da bi dugoročno "mogle da se naprave reforme socijalnih funkcija".

Kovačević je naveo da je ostavljeno prostora da se napravi najpre reforma penzionog sistema na bazi kratkoročnih mera, "a potom da se sagleda moguća reforma povezana možda i sa korporativizacijom".

Ekonomista Goran Nikolić kazao je da je zamrzavanje plata i penzija u 2010. godini potpuno očekivano i da je već početkom ove godine bilo jasno da će to morati da se dogodi.

"To praktično znači da će plate i penzije biti realno manje za oko sedam odsto u narednoj godini, a nominalno iste, jer će inflacija biti otprilike oko sedam odsto", ocenio je Nikolić.

Budžetski deficit od četiri odsto je održiv, jer je već u trećem kvartalu ove godine zabeležen rast poreskih prihoda, a u narednoj godini će verovatno biti ostvaren njihov solidan rast, kazao je on ističući da nije problem isfinansirati budžetski deficit dok je mali, kao što je to slučaj u Srbiji.

Nikolić je kazao da je realno očekivati rast BDP-a od 1,5 odsto, dodajući da će u januaru 2010. najverovatnije biti ostvaren rast industrijske proizvodnje, izvoza, uvoza, građevinarstva i većine delatnosti.

On je napomenuo da je od sredine godine, odnosno aprila, došlo do stabilizacije, a potom i blagog rasta industrijske proizvodnje i ocenio da je zbog niske baze proizvodnje prethodne godine, u narednoj vrlo lako ostvariti rast.

Novac MMF-a odlaže reforme

Ekonomista Miroslav Prokopijević izjavio je da generalno može da se kaže da novac od MMF-a dovodi do odlaganja reformi i nužnih promena u Srbiji. Prema njegovom mišljenju, kada Srbija potroši sredstva iz aktuelnih kredita od MMF-a, Svetske banke, EBRD-a, Kine i Rusije moraće da nađe druga ili da prodaje neku imovinu.

On je kazao da je problem to što se u Srbiji troši više nego što se proizvodi, jer to vodi zadužduživanju, koje dugoročno nije održivo.

Prokopijević je rekao da iz izjava predstavnika Vlade ne može puno da se zaključi o reformi penzionog sistema i dodao da je i pre nekoliko godina rađena reforma penzionog sistema koja je imala minorne efekte.

Komentrarišući najavljeni deficit budžeta od oko četiri odsto u 2010. godini, Prokopijević je rekao da nije dugoročno održivo da budžetski deficit bude veći od stope rasta, ali da se to na godinu, dve ili tri može tolerisati.

Prema njegovom mišljenju, mnogo veći problem od budžetskog deficita, a na čemu MMF uopšte nije insistirao, predstavlja ogromna državna potrošnja, koja zahvata skoro pola nacionalnog dohotka.