Iz administracije odlazi 8500 ljudi

Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji predviđa da maksimalan broj zaposlenih može biti 28.400. Tako će bez posla ostati deset odsto zaposlenih u republičkoj administraciji, odnosno 2.800 stalno zaposlenih i 600 honoraraca.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da će nakon smanjenja broja zaposlenih biti ostavljen prostor za nekoliko stotina radnih mesta koja bi mogla da se popune ukoliko se pojavi potreba za novim aktivnostima u procesu pridruživanja Srbije EU. Dinkić je rekao da će neki stari poslovi biti ukinuti a da će novi biti uvedeni, što će poboljšati efikasnost administracije i ostvariti glavni cilj predloženog zakona.

Prema njegovim rečima, efekat racionalizacije moći će da se oseti tek od 2011. godine jer će zaposleni koji izgube posao imati pravo na otpremnine, ali će prvi efekat biti ukidanje nepotrebnih procedura koje skupo koštaju ekonomiju. "Cilj obuhvatne reforme propisa je da se smanje troškovi poslovanja za 25 odsto, da se ukinu nepotrebne procedure, da se uvede jednošalterski sistem i princip da ćutanje administracije znači odobravanje", rekao je Dinkić.

On je kazao i da je višak brokratije nastao tako što su izmišljani razni poslovi samo da bi neko imao neki posao i time se pravila velika šteta građanima i privredi zbog raznih nepotrebnih procedura. Ministar je kazao da je cilj smanjenje administrativnih poslova za 25 odsto, da se sve nepotrebne procedure ukinu i svuda gde je moguće uvede jednošalterski sistem, odnosno da se svi potrebni poslovi završe na jednom mestu.

Manje zaposlenih i na lokalu

Predlogom zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji predviđeno je da se broj stalno zaposlenih smanji za 15 odsto. Bez posla u lokalnoj administraciji trebalo bi da ostane 5.648 od ukupno 37.789 zaposlenih, a oni koji ostanu bez posla dobiće otpremninu i naknadu za nezaposlene. Osnovni kriterijum za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih je četiri stalno zaposlena činovnika na hiljadu stanovnika.

Govoreći o zaposlenima u lokalnoj administraciji, on je rekao da će masa plata biti ograničena za narednu godinu jer postoje birokratizovane opštine sa prekomernim brojem zaposlenih zbog čega sav novac odlazi na plate i nema sredstava za finansiranje potreba lokalnih samouprava.

On je istakao da u lokalnoj administraciji ima opština koje su sa prekomernim brojem zaposlenih u kojima maltene ide ceo budžet na isplatu zaposlenih, a i onih koje su tako organizovane da zapravo neće biti predmet ovog zakona. Ministar je naveo primer opštine Plandišta sa nešto više od 13.000 gradjana i opštine Žabari sa sličnim brojem stanovnika , gde u prvoj radi 10,4 zaposlenih a u drugoj 3,8 zaposlena na hiljadu stanovnika.

Dinkić je rekao da će, što se tiče transfera sredstava iz republičkog budžeta, lokalna administracija moći da ima najviše četiri zaposlena na hiljadu stanovnika. On je, međutim, rekao da će opštine same moći da biraju da li će da smanje broj zaposlenih ili će da uvedu dodatne takse i plaćaju taj višak zaposlenih.

Prvi na redu zaposleni ”preko veze”

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović kaže da „broj zaposlenih treba smanjiti tako da se ne primaju novi ljudi umesto onih koji idu u penziju, kao i da se ograniči broj zaposlenih na određeno”.

Predsednica Skupštine Srbije je ocenila da će "prvi na udaru za otpuštanje biti ljudi zaposleni preko različitih veza", ali i da će raditi sve da se smanjenjem broja zaposlenih u administraciji ne smanji ukupan broj zaposlenih.

"Mi se slažemo da ima viška, a biće neugodnije onima koji su pravili taj višak, nego nama. Višak broja administrativnih radnika pojavio se posle 2000. godine", dodala je Slavica Đukić- Dejanović, koja je i potpredsednica SPS.

Kako do posla posle otpuštanja?

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže da je nerealno očekivati da bivši činovnici lako nađu posao u privatnim firmama jer privatni sektor mesečno otpušta toliko ljudi koliko i vlada planira da otpusti svojim planom.

“Problem je što Vlada nijednu meru nije donela kako bi rasteretila privredu i omogućila joj da preživi. To je moguće jedino povećanjem tražnje. I da je Vlada usvojila naše mere na smanjenju crnog tržišta i sive ekonomije i rasteretila jedan deo izdvajanja koje privrednici moraju da ispune prema državi privatni sektor bi mogao da amortizuje ovaj socijalni udar i primiti jedan deo ljudi na posao”, navodi on.

Socijalni udar u državi osetiće se onda kada bivši činovnici potroše otpremnine, a iz iskustva se može reći da su retki oni koji taj novac ulože u neki privatni biznis, kaže Knežević.