EU najveći investitor u Srbiju

Dve milijarde koje smo već dobili je gotovo polovina ukupne međunarodne pomoći koja je u Srbiju stigla u poslednjih devet godina, a iznosila je 4,5 milijardi evra.

Najviše je u početku ulagano u energetiku, u grejanje, u rekonstrukciju bolnica i škola, ali i u mnoge stvari koje će tek za nekoliko godina biti vidljive, poput obrazovanja sudija, donošenja zakona koji treba da omoguće trošenje državnih para, korupciju…

"Donacije EU nisu dovoljno vidljive, ali su veoma značajne za nas. To je kontinuirani priliv novca, svake godine, usmeren na oblasti koje su suštinski važne za naše približavanje EU, koji uvećava našu spremnost da se integrišemo u jedinstveno tržište, uči nas transparentnijem planiranju. Ne treba zaboraviti ni njihova ulaganja u energetiku, infrastrukturu, podršku makroekonomskoj stabilnosti, pa ni veoma povoljne kredite Evropske investicione banke", kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

Ekonomisti kažu da milijardu evra donacija u roku od pet godina, na prvi pogled, ne znače mnogo jer je to oko sto evra po stanovniku.

"Međutim, kad se ima u vidu da je to bespovratna pomoć i da su direktne strane investicije proteklih godinu dana gotovo sasvim presušile, najavljena milijarda je veoma dobra vest", ocenjuje Milan Ćulibrk, glavni urednik „Ekonomist magazina”.

Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija kroz čije ruke sve te donacije prolaze, kaže da u brzini da „potrošimo taj novac ne stignemo da objasnimo ljudima za šta se on koristi i koliko će to doprineti u njihovim životima”. Zaista deluje pomalo neuhvatljivo i teško objašnjivo zbog razuđenosti sektora u koje EU donira.

"Uzimamo njihov novac i njihovo iskustvo i tako lakše i brže rešavamo probleme. Nekada imamo veoma vidljiv problem - tu nam je, pred nosom, i ne znamo kako da ga rešimo. Tako je sa velikom kampanjom o prevenciji raka dojke ili grlića materice. Znali smo da mnogo ljudi umire od bolesti koja je izlečiva ako se rano otkrije. EU nam je pomogla da rešimo taj problem. Najveći deo njihovih donacija nije direktno vidljiv, poput pomoći na pravljenju zakona, suzbijanju korupcije, pomoći u pravljenju programa na osnovu kojih konkurišemo i dobijamo novac iz inostranstva...", objašnjava za Lazarevićeva, šef Sektora za programiranje i upravljanje fondovima EU.

Donacije EU idu u tri segmenta. Jedan je politički motivisan i sastoji se iz pomoći demokratskim institucijama, počevši od parlamenta i sudova do opštinske uprave i birokratije koja treba da nauči da postane efikasnija i na usluzi građanima.

Drugi segment je socijalno-ekonomski razvoj, gde ulaganje pomaže ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i mada malo ko razume da se ljudsko pravo na imovinu ostvaruje samo ako katastar ima sređenu dokumentaciju.

Svima koji su probali da uzmu kredit od banke, a nisu imali potvrdu o imovini, jasno je šta to znači. Treći segment u koji ulaže EU je usklađivanje sa propisima koji važe u evropskim zemljama, a to znači da, što kaže Gordana Lazarević, onaj ko ima firmu i hoće da posluje u Francuskoj ne mora da čita njihove zakone jer će oni biti isti kao i u Srbiji.