Zaduživanje samo zbog investicije

Stručnjaci Instituta za tržisna istraživanja IZIT-a saoštili da je "spoljni dug Srbije krajem jula bio skoro tri puta veći u odnosu na 2000. godinu i dostigao 31 milijardu dolara", s tim što na njegov sve ubrzaniji rast do 2008. godine uticalo pre svega zaduživanje privatnog sektora.

Prema podacima IZIT-a privatni sektor je dugove prema inostranstvu povećao sa oko dve milijarde u 2000. na 21,7 milijardi dolara u 2008. godini, odnosno za više od 10 puta.

S druge strane dug javnog sektora rastao je vrlo sporo, sa 8,79 milijardi u 2000. godini na 8,99 milijardi lane. Tako je njegov udeo u ukupnom spoljnom dugu Srbije smanjen sa 81,2 na 29,3 odsto, dok je privatni sektor svoj udeo povećao sa 18,8 na 70,7 odsto.

Ove godine situacija je počela da se menja, jer je javni sektor počeo mnogo više da se zadužuje, pa je njegov dug u junu iznosio 10,15 milijardu , a u julu 10,24 milijarde, dok je dug privatnog sektora smanjen sa 21,7 milijardi kraje prošle na 20,4 milijardi u junu, odnosno 20,75 milijardi u julu.

Time učešće javnog sektora u ukupnom dugu zemlje poraslo na 33 odsto, dok je udeo privatnog opao na 67 odsto, a novo zaduživanje države ne može mnogo da nas raduje, kaže Kanjevac.

Saradnik IZIT-a Saša Đogović smatra da je "enormno zaduživanje posledica ekonomske politike koja se u proteklih devet godina bazirala na privatizaciji i prekomernom i neproduktivnom trošenju sredstava koja su tim putem prikupljena".

Privredne perfomanse ostale su i dalje slabe, a dolazak ekonomske krize pokazao je sve njene slabosti, pa je Srbija prinudno krenula u stend baj aranžman sa MMF-om, kako bi obezbedila spoljnu likvidnost i popunila budžetske praznine, precizirao je Djogović.

On je ukazao da do kraja ove, kao i sledeće godine, treba računati sa sve intezivnijim zaduživanjem javnog sektora, što će doprineti daljem porastu ukupnog spoljnog duga.