Penzioneri strahuju od MMF

Najava guvernera NBS Radovana Jelašića da će početkom marta u Beograd ponovo doći misija MMF-a i da Srbija već sada treba da preispita javnu potrošnju (što znači i masu para za plate i penzije, jer je zbog krize priliv novca u budžet više nego skroman) ponovo izaziva zebnju kod penzionera.

Na pitanje zašto je državi najlakše da javnu potrošnju smanjuje tako što će umanjiti penzije i treba li najstariji da se zabrinu da bi im vanredno povećanje u oktobru od 10 odsto moglo biti oduzeto, savetnica predsednika Srbije Gordana Matković kaže da su penzioneri time što su im primanja zamrznuta na godinu i po dana, dovoljno platili.

Stoga novog smanjenja penzija ne bi trebalo da bude, kaže Matkovićeva.

MMF nikada javno nije ni rekao da smanjenjem penzija treba kresati javnu potrošnju u Srbiji, ali Matkovićeva se slaže sa ocenom da je vladi to najlakše da uradi. Iz čisto proceduralnih razloga.

“Da bi država smanjila penzije potrebno je da izmeni jedan član zakona, ali za skidanje plata u zdravstvu, na primer, bile bi neophodne sistemske promene. A to bi potrajalo”, smatra Matkovićeva i dodaje da je oktobarsko vanredno usklađivanje penzija od 10 odsto bio svojevrstan politički dogovor koalicije kako bi se izbeglo redovno usklađivanje penzija dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra.

Ona podseća da odluka o zamrzavanju penzija još i nije prošla Skupštinu tako da je praktično zakon o usklađivanju na snazi, ali se očekuje da poslanici do 1. aprila usvoje zakon o njihovom zamrzavanju.

Kako navodi, potrebno je preispitati visinu stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koja je najniža u Evropi, kao i da je prioritet uvođenje Centralnog registra na koji se već dugo čeka, a čime bi se konačno rešilo pitanje urednosti plaćanja i poreza i doprinosa i adekvatno kažnjavali svi oni koji izbegavaju ove obaveze.

Marija Todorović, bivši član Upravnog odbora Fonda PIO, kaže da je nedopustivo da se uopšte razmišlja o smanjivanju javne potrošnje preko leđa penzionera. Tim pre jer se zna da samo 1,5 odsto od 1,6 miliona penzionera prima penziju veću od prosečne zarade koja je za 2008. godinu iznosila oko 32.000 dinara.

Todorovićeva se pita ko još može da govori o velikim penzijama koje su ugrozile ukupnu javnu potrošnju. Šta je, pita, s primanjima poslanika u Skupštini, članovima RIK-a za koje se upravo utvrdilo da su prisvajali milionske iznose. Kako se niko ne doseti da tu preispita trošenje para i u kojoj to meri utiče na rast javne potrošnje, kategorična je Todorovićeva.

Penzioneri su, dodaje, dovoljno tereta podneli time što im penzije ove godine u prosečnoj zaradi neće domašiti obećanih 65 i 70 odsto, već će biti zamrznute na nivou oktobra 2008, a to znači ispod zakonom propisanih 60 procenata od plata.

To je, takođe, učinjeno posle posete MMF-a krajem prošle godine kada se dovodilo u pitanje i to da li će vanredno usklađivanje od 10 odsto ostati kao trajna osnovica za obračun penzija ili će biti samo jednokratna isplata.

Procene MMF-a govore da je povećanje penzija od 10 odsto uvećalo rashode u budžetu za oko 50 milijardi dinara, a da će umesto 351 milijarde, koliko se za penzije izdvajalo ove godine, ta cifra otići na 411 milijardi dinara.

Iako je Jovan Krkobabić, potpredsednikvlade, među brojnim obećanjima penzionerima naveo i hitno uvođenje poreske discipline, kontrolu naplata poreza, pomaka po tom pitanju nema, bez obzira na činjenicu da je od 2002. godine Fond PIO ostao uskraćen za oko 74 milijarde dinara upravopo osnovu izbegavanja uplata doprinosa.