Za privredu 100 milijardi dinara

To je dogovoreno na sastanku sa ministrima ekonomije i finansija i guvernerom Narodne banke Srbije, a Cvetković kaže da su sva planirana sredstva predviđena budžetom i da se očekuje da se obezbedi i dodatni novac iz kreditnih potencijala banaka, što bi trebalo da omogući razvoj i očekivanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda od 3,5 odsto.

Prema njegovim rečima, iz tog razloga su definisane i određene kamatne stope koje će, zavisno od načina dobijanja podsticajnih sredstava, iznositi između 5,5 i 6,5 odsto.

Ističući da je potrebno podsticati razvoj i rast domaće proizvodnje, Cvetković je preneo da je sa Mlađanom Dinkićem, Dianom Dragutinović i Radovanom Jelašićem razmatrao operacionalizaciju podsticajnih mera i da je dogovoreno koje su to osnovne mere, kao i rokovi u kojima će one biti primenjene.

Od tri vrste mera, prva je obezbeđenje dodatnih sredstava od dve mijijarde dinara za likvidnost privrede, kroz kratkoročne kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od 5,5 odsto, što će "generisati 40 milijardi dinara kreditnih sredstava iz potencijala banaka".

Krediti sa dužim rokom otplate, od tri do pet godina, druga su dogovorena mera, dodao je Cvetković i istakao da je predviđeno da 30 odsto sredstava ide preko Fonda za razvoj, a 70 odsto iz potencijala banaka, za šta je iz budžeta izdvojeno pet milijardi dinara, dok će ukupna sredstva biti između 16 i 17 milijardi. Međunarodni krediti za privredu, od oko 40 milijardi dinara, treća su mera, precizirao je Cvetković.

Ministar ekonomomije Srbije Mlađan Dinkić kaže da bi taj paket mera Vlada Srbije trebalo da usvoji do kraja januara, a očekuje se da će krediti početi da se odobravaju u drugoj polovini februara. Cilj tih mera je, istakao je Dinkić, da se održi planirani privredni rast od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2009. godini, upumpa likvidnost u privredni sistem pod povoljnim uslovima i omogući bolji devizni priliv što će uticati i na stabilnost kursa dinara.

"Banke koje će odobravati kredite neće odredjivati Vlada Srbije već će ih predložiti Narodna banka Srbije", kazao je Dinkić i naglasio da će prednost za kredite imati izvoznici, a uslov će za sve biti da potpišu ugovor da se obavezuju da zadrže nivo zaposlenih u preduzeću.

Premijer Cvetković je najavio da će sledeće nedelje biti održan sastanak tehničko-operativnog tima za realizaciju mera, na kome bi se definisali svi uslovi, rokovi i detalji, a NBS će da odredi kriterijume za izbor banaka preko kojih će se podsticajna sredstva plasirati. "Mi ćemo, kao Vlada, odrediti prioritete i sektore u kojima će ovo finansiranje da se radi", zaključio je Cvetković.

Država da smanji javnu potrošnju

Ekonomista Danijel Cvjetićanin ocenio je da će podsticajne mere Vlade Srbije za izvoznike dodatno opteretiti poreske obveznike i da bi bilo mnogo bolje da vlada počne da racionalizuje sopstvene troškove.

Cvjetićanin je ocenio da su izvoznici već stimulisani znatno povoljnijim kursom nego pre dva ili tri meseca i da se postavlja pitanja da li je potrebno dodatno subvencionisati izvoz.

„Vlada je već uvoznike favorizovala jednostranom primenom SSP-a, a sada će na račun poreskih obveznika da subvencioniše i izvoznike. To je sa ekonomske tačke gledišta neprihvatljivo, jer je položaj poreskih obveznika jako otežan velikom javnom potrošnjom i rastom cena, a tu su i objektivne okolnosti koje pogađaju sve zbog svetske ekonomske krize“, objasnio je on.

Cvjetićanin smatra da bi vlada morala da počne da traži rešenja u okviru racionalizacije sopstvenih troškova, odnosno da bi morala da bar na pola svede i broj ministarstava i broj zaposlenih u vladi i da razmisli o opravdanosti postojanja mnogih instituta u vladi.

Takođe, da sva davanja vladinim i nevladinim organizacijama i agencijama smanji, kao i da pokuša da sinhronizuje rad unutar vlade jer „smo svedoci skoro katastrofalnih odnosa u okviru pojedinih ministarstava“, kazao je on.

Vasa Lekić, direktor kompanije Fudlend, koja veći deo proizvodnje izvozi, ocenio je da je za privrednike najvažniji stabilan i uravnotežen kurs, dobri uslovi kreditiranja i podsticaji i subvencije države.

Za nas kao izvoznike veoma je važno da imamo pristup povoljnom kreditiranju, da bi naši proizvodi bili konkurentni na svetskom tržištu, kazao je on i dodao da su za tu kompaniju, koja se oslanja na poljoprivredu, veoma važne i subvencije države.

Države svuda subvencionišu poljoprivredu jer im se to desetostruko vraća, tako da i naša država mora da ima sluha za to, objašnjava Lekić, navodeći da je vlada ove godine zanemarila subvencije agraru i da zbog toga smatra da je preraspodela budžeta za 2009. godinu loša.

Sa druge strane, država mora da smanji javnu potrošnju i da nastoji da obezbedi što jeftinije finansiranje privrede, pogotovo u sadašnjim kriznim uslovima kada se do novca jako teško dolazi, a kamate su veoma visoke.