EBRD: U Srbiju 250-280 miliona evra

Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Tomas Mirov, koji će 1. septembra doći u prvu posetu Srbiji od kada je proletos izabran za čelnika EBRD, istakao je nameru Banke da snažno podrži izgradnju ključnih infrastrukturnih objekata u Srbiji.

"Banka može da igra veliku ulogu, kao suinvestitor u obavljanju radova na putnom pravcu Koridor 10, kao i Koridora sedam na Dunavu", rekao je Mirov i istovremeno ukazao na bančinu zainteresovanost da pomogne u izgradnji i rekonstruciji lokalnih infrastrukturnih objekata u našoj zemlji.

EBRD želi da podrži okončanje procesa privatizacije u Srbiji, pruži podršku razvoju lokalnih preduzeća, posebno u korporativnom i poljoprivrednom sektoru, kao i da podstakne pogranične investicije i priliv atraktivnih stranih direktnih ulaganja.

Realizacija programa za povećanje energetske efekasnosti u Srbiji takođe se može obavljati uz pomoć sredstava EBRD. Banka će, osim toga, pomoći i konsolidaciju bankarskog sistema u Srbiji, izmedju ostalog kroz ulaganja u hartije od vrednosti, podsticanje razvoja hipotekarnog tržišta i lizing kredita.

EBRD će, u saradnji sa drugim medjunarodnim finansijskim institucijama, u centar pažnje staviti realizaciju najvažnijih kontinetalnih putnih pravaca, uključujući i Koridor 10, kao i Koridore osam, 5c i sedam.

Banka je, osim toga, spremna da finansira, sredstvima takovaznih strukturnih pozajmica, izgradnju lokalne infrastrukture i bez takozvanih suverenih garancija, kad je reč o objektima za vodosnabdevanje, zaštitu od poplava i podizanju toplana za grejanje stanova.

Mirov, koji će u okviru trodnevnog boravka u regionu zapadnog Balkana uz Srbiju, posetiti i Bosnu i Hercegovinu, podseća da je Banka do sad uložila u ekonomski razvoj regiona oko 4,9 milijardi evra i da je samo u Srbiji pomogla realizaciju 105 raznih privrednih projekata odobravanjem kredita i drugih vrsta finansijske pomoći u vrednosti oko 1,3 milijarde evra.

U celini gledano EBRD namerava, kako je naglasio Mirov, da tokom narednog perioda investira u zemlje zapadnog Balkana godišnje 800 do 900 miliona evra, prvenstveno u realizaciju saobraćajnih projekata, izgradnju lokalne infrastrukture, energetske objekte, razvoj poljoprivrede i privatnog sektora.