Sporna prodaja Robnih kuća Beograd?

U presudi Trgovinskog suda u Beogradu se navodi da kompanija Robna kuća Beograd u stečaju nije vlasnik zgrada u Knez Mihailovoj ulici broj 5, 41 i 45. Radi se o nacionalizovanim zgradama, što znači da su u vlasništvu Republike Srbije. Na osnovu toga, Trgovinski sud je odredio privremenu mera zabrane otuđenja.

Tom presudom, nedavna aukcijska prodaja RK za 360 miliona evra nije moguća, tvrde u Mreži za restituciju. Međutim to nije prva takva presuda Trgovinskog suda. Prvu je neposredno pre prodaje Robne kuće osporio Viši trgovinski sud, i tako omogućio aukciju. Postavlja se, međutim, pitanje da li bi kuporpodajni ugovor, posle nove presude prvostepenog suda, mogao da padne u vodu.

Potencijalni naslednik zgrade u Knez Mihajlovoj 5 i pokretač sudskog spora Mladen Komadinović se nada da neće doći do prodaje. On za B92 najavljuje da Mreža za restituciju, čiji je član, sprema žalbu da se zaustavi prodaja još nekih objekata na kojima stoji znak Robih kuća.

„Takođe ćemo tražiti da se ustanovi i ostali deo državne svojine u kompaniji RK Beograd. Od tih 230.000 kvadrata ova imovina koja je vezana za mene i ovaj spor je negde samo oko tri odsto, a tu sigurno ima još državne imovine i mi ćemo tražiti da se to utvrdi“, kaže Komadinović.

U Agenciji za privatizaciju međutim kažu da kupoprodajni ugovor ostaje na snazi i dodaju da će uložiti žalbu i na drugu odluku Trgovinskog suda. Međutim, potencijalni naslednik Komadinić dovodi u pitanje kredibilitet Višeg trgovinskog suda. On za B92 kaže da je čudno to što je taj sud za samo jedan dan poništio prvu presudu Trgovinskog suda.

„Nama je privremena mera ukinuta za jedan dan. Ni američko pravosuđe nije tako ekspeditivno, ali eto pravda je ipak došla na svoje. Dobili smo presudu u našu korist gde se dobija privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja Robnih kuća u Knez Mihajlovoj. Ono što je najbitnije je to da takstativno piše da Robne kuće Beograd nisu vlasnici objekata u Knez Mihajlovoj ulici“, ističe on.

Predsednik Višeg trgovinskog suda Radomir Lazarević kaže s druge strane da takve insinuacije nisu na mestu i dodaje da taj sud uvek donosi odluke u zakonskom roku, što je osam dana od dana prijema žalbe.

„Postupajući predsednik veća koji je dobio taj predmet u rad odlučuje kada će da zaseda veće i kada će da donese odluku po žalbi. Odluka po žalbi može da bude doneta u prvom minutu kad je primio predmet a u zadnjem minutu osmog dana. Pozvao bih se na član 267. stav 4. koji kaže: prekoračenje roka iz stava 3. ovog člana smatra se odugovlačenjem postupka od strane sudije u smislu odredbe ovog zakona. Šta to znači, da će protiv sudije koji nezakonito postupa preduzeti određene mere“, ističe Lazarević.

Lazarević kaže da žalba na drugu presudu prvostepenog suda još nije stigla u Viši trgovinski sud. Prema njegovim rečima, trgovinski sudovi su poznati po efikasnosti, a slučaj Robnih kuća nije prvi put u kojem je Viši trgovinski sud doneo odluku istog dana od prijema žalbe. U svojim odlukama Viši trgovinski sud se oslanja na postojeće zakonske propise.

„Vi svakako znate da postoji zakon o nacionalizaciji koji je još uvek na snazi, još uvek nije doneta odluka o denacionalizaciji ili restituciji. Ne znam, ne bih želeo da prejudiciram niti da se izjašnjavam o karakteru odluke koja je doneta“,

Mladen Komadinić međutim dodaje da je Mreža za restituciju pokrenula postupak i pred Vrhovnim savetom pravosuđa. I dok Savet Vrhovnog suda utvrđuje koji sud je postupio po zakonu, novi vlasnik Robnih kuća Verano Motors priprema novac. Potpredsednik te kompanije Krsto Sandić je za Blic izjavio da će se držati kupoprodajnog ugovora, u kojem su taksativno nabrojani svi objekti u vlasništvu Robnih kuća Beograd, uključujući i pomenute objekte u Knez Mihailovoj.

On takođe poručuje da je ta kompanije pripremila 360 miliona evra za uplatu, a novac već uveliko konvertuju u dinare. Čim odluka Komisije o zaštiti konkurencije o odobrenju koncentracije bude objavljena u Službenom glasniku, Verano će biti u obavezi da u roku od nedelju dana uplati ceo iznos.