EU Srbiji: Prodaja zemlje osetljiva tema, ipak...

Ipak, on ističe da se ne treba bezrazložno plašiti njegovog uticaja, jer Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne otvara vrata za kupovinu zemljišta u Srbiji građanima EU bez ikakvih ograničenja.

"SSP jednostavno zahteva da 1. septembra 2017. neće biti diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište: srpske vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, pod pretpostavkom da se ti uslovi jednako primenjuju", istakao je Hogan u intervjuu za Agrosmart komentarišući primenu sporazuma sa EU po kojem će za dva meseca njeni gradani moći da kupuju oranice u Srbiji.

Povodom najava da bi moglo doći do izmena ŠP kako bi se zaštitilo domaće zemljiše, on napominje da posle prethodnih proširenja progresivna liberalizacija kupovine zemljišta nije dovela do znacajnih talasa sticanja ili kupovine zemljišta od strane stranaca u novim zemljama clanicama.

"Zapravo, državljani EU ili kompanije već mogu kupiti zemljište preko kompanije registrovane u Srbiji: do sada se to desilo samo u ogranicenom obimu. Na kraju, kao i u svim sektorima privrede, strane investicije ne treba posmatrati sumnjicavo: oni mogu doneti novu tehnologiju i znanje i doprineti poboljšanju konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. Zbog toga ne smatram da je neophodno razmišljati o promeni uslova SSP-a u tom pogledu", ukazao je Hogan.

Kada je u pitanju IPARD program pretpristupne pomoći koji Srbija još ne koristio, Hogan kaže da su blisko i intenzivno sarađivali sa srpskim vlastima od 2014. godine kako bi pomogli administraciji da prevazide vanredne prepreke u implementaciji IPARD-a.

"Postigli smo zaista ozbiljan napredak i, iz našeg ugla gledanja, srpske vlasti su posvecene i na pravom su putu da završe sav pripremni posao", smatra Hogan.

On kaže i da dolazak revizora Evropske komisije u Beograd kako bi se utvrdilo dokle je Srbija stigla u uspostavljanju sistema neophodnog za početak realizacije IPARD-a i eventualno započelo sa realizacijom zavisi od Srbije.

"Srpski organi procenjuju da će svi pripremni radovi biti završeni u jesen ove godine. Zatim, nakon što dobijemo sve potrebne dokumente, naši revizori će biti u mogućnosti da planiraju svoj rad. Ako sve bude dobro, nadamo se da će implementacija programa moći da počne pocetkom 2018. godine", najavljuje Hogan.

Na pitanje kako ocenjuje poziciju Srbije u procesu pregovora o pridruživanju EU kada je o poljoprivredi rec, Hogan navodi da je poljoprivreda veoma važan stub srpske privrede u smislu doprinosa BDP-u zemlje (devet odsto), kao i zaposlenosti (20 odsto), a da se trgovina izmedu Srbije i EU u poljoprivrednim proizvodima, i primarnim i obradenim, se više nego udvostrucila na preko dve milijarde evra od zakljucka Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u 2008. godini. Prema njegovim rečima, sektor ima niz izazova, a Srbija treba više pažnje da posveti razvoju snažnog sektora za preradu hrane, usitnjenost zemljišta i niska prosecna velicina gazdinstava još uvek predstavljaju izazov za konkurentnost sektora, a dodao je i da potencijal za navodnjavanje zemlje nije dovoljno iskorišćen.