Srpske firme bez proizvoda za Ruse?

Predsednik Upravnog odobora ove kompanije navodi da je ruska privredna delegacija, koja je boravila u Srbiji predvodjena predsednikom Ruske Federacije Dmitrijim Medvedevim, poslaka domaćim firmama 'jasnu poruku' da jedino udruživanjem sa evropskim partnerima mogu dostići kvalitet i konkurentnost koje zahteva rusko tržište.

"Ono što je jasna poruka iz ove posete je da Srbija neće moći da razvija dalju saradnju sa Rusijom ukoliko ne nadje zajednički jezik sa firmama iz zapadne Evrope. Na ruskom tržištu vlada konkurencija kao i u zapadnoj Evropi i srpske firme praktično nemaju proizvode koje mogu da ponude tom tržištu", rekao je Pavičić.

Podsećajući da je "Sintelon", pored "Hemofarma", naš najveći investitor u Rusiji, sa ulaganjima od preko 300 miliona evra i već izgrađenom fabrikom koja posluje na tom tržištu, on je dodao da taj 'recept' mogu da primene hiljade srednjih i malih preduzeća u Srbiji.

"Mi tamo već 15 godina imamo svoje fabrike, i te fabrike su zauzele poziciju na ruskom tržištu. Sa druge strane, "Sintelon" i kompanija "Tarket" koja je postala suvlasnik, samo prošle godine su iz Bačke Palanke izvezli robu u Rusiju u vrednosti od oko 150 miliona evra", rekao je Pavičić, koji obavlja i funkciju predsednika Poslovnog saveta PKS za saradnju Srbije i Ruske Federacije.

On je ocenio da Srbija ima šansu da poveća izvoz hrane koju Rusi većim delom uvoze, ističući da ne postoje velike birokratske prepreke kada je reč o poslovanju sa Rusijom.

"Kriza jeste pogodila Rusiju, pa i kod njih ima pada prodaje, ali je to i dalje tržište koje raste i na njemu ima firmi iz celog sveta. Zato je zabluda da mi možemo Rusiji prodavati šta hoćemo", naglasio je poznati privrednik.

Pavičić je pozdravio i dogovor o kreditnom aranžmanu sa Ruskom Federacijom vrednom milijardu dolara. On je naveo da mu je poznato da će se većim delom tog novca raditi infrastrukturni projekti, ističući da je neophodan pravilan odabir projekata i da ne treba birati skupe investicija koje ne mogu brzo da se otplate.

"Slažem se da moramo da iskoristimo taj kredit jer je on pod povoljnijim uslovima, ali jako dobro treba da pazimo gde će novac da ide. On mora otići u projekte koji su u ovom momentu značajni, jer mi smo zadužena zemlja i ne možemo raditi baš sve. Smatram da metro ne bi smeo da se radi, jer je to jako skupa investicija", izjavio je Pavičić.

Prema njegovim rečima, ne bi trebalo da bude nikakvih uslovljavanja prilikom odobravanja tog kredita.

"Ti projekti će se davati ne po tome ko vam je odobrio kredit, nego na tenderu. Ako ruske firme dobiju posao na tenderu, onda je to u redu. Za neke od investicionih radova kod nas može se desiti da poslove dobiju ruske firme, ali to nije uslov kredita", naglasio je Pavičić.

Jedina opaska Pavičića je da u ruskoj delegaciji nije bilo predstavnika privatnog kapitala, već uglavnom državnih kompanija.

"Naše države su napravile velike aranžmane, ali to se sve radi sa državnim ili mešovitim kapitalom. Medjutim, pitanje je kako će srpski i ruski privatni kapital ubuduće saradjivati", ukazao je Pavičić.