Leskovački ajvar i ničiji više

30,000 teglica je smesna cifra. To je kamion i po robe. Nekih recimo 45 paleta. Ako je cena teglice recimo 2,5 evra u najboljem slucaju, to je izvoz vredan 70,000 evra. Mislim nije ni to malo, treba postovati svakoga u ovoj zemlji ko je u stanju bilo sta da izveze, ali to je ekvivalent recimo prometa Zara radnje u Uscu od 3-7 dana. Ili Apple ili Samsung radnje. Ili dva prodata BMW-a. Hocu da kazem, organizujte se ljudi malo bolje tamo, povecajte kapacitet, organizujte neki sajamski nastup u inostranstvu, zajednicki stand, pa da izvezete bar milion teglica godisnje, to je onda nesto. Jos je pokojni premijer pricao, kamion svezeg paradajza kosta kao jedan bolji kompjuter. Dakle prehrambena industrija je dobra, ali su potrebni veci kapaciteti i vise dodate vrednosti. Inace ne volim leskovacki ajvar jer dodaju secer u njega. Ali podrzavam ove Leskovcane, kamo srece da se jos neko ovako organizuje i zastiti geografsko poreklo necega kao oni. Srecno zemljaci!

Ako je ajvar ''srpski brend'' zašti ima tursko ime?

Bilo bi dobro da se novinari malo potrude i razjasne ove stvari oko intelektualne svojine, a ne da se unosi konfuzija (i neki bespotrebni osećaj ponosa) naslovima poput ".. i ničiji više"!

Ovde se sigurno ne radi o "patentiranju" ajvara kao ajvara. Koliko shvatam iz ovog teksta, leskovački ajvar je samo registrovan pod tim imenom kao proizvod sa tog geografskog područja. To samo znači da ne može neko npr. u Šumadiji ili Bosni da napravi ajvar i nazove ga "Leskovački domaći ajvar". A svakako sme da koristi reč ajvar u nazivu proizvoda..

Isto kao što ni Leskovčani ne mogu da prave "makedonski ajvar" koji je pod tim imenom registrovan još 2008. godine kod te iste organizacije WIPO. Tako da ne treba da bude mnogo ekskluzivnosti u ovom tekstu, iako jeste za pohvalu ova inicijativa.

I složio bih se sa prethodnim komentatorom da je za privredni razvoj te oblasti neophodna bolja organizacija i povećanje kapaciteta (jer te 24 tone ajvara godišnje koje se pominju u tekstu i ne predstavljaju neku ogromnu proizvodnju).. to je pravi put razvoja..

Ako je ajvar ''srpski brend'' zašti ima tursko ime?

Jako smešan argument. Ako je Heinz nemačko ime, zašto je Heinz kečap američki brend? Nešto ne vidim da je ikome u Americi smetala proizvodnja i konzumiranje kečapa sa nemačkim imenom iako su amerikanci ratovali sa Nemcima u doba ekspanzije tog brenda na domaće i svetsko tržište.

Manje forme više sadržine tebra. Dokle god ti je ime bitnije od samog proizvoda (da li je dobro za jelo ili ne) nikad nećeš naučiti kako se prave pare. Uostalom, to što se pravi u Srbiji pod imenom ajvar je vrsta salate, dok izvorna turska reč havyar znači kavijar. Ajvar i havyar - ha, šta je to tursko u reči ajvar kad su u pitanju: dve različite stvari, fonološki različite reči? :) Ček ček, kavijar je persijska reč a ne Turska i znači 'jaja':

http://en.wiktionary.org/wiki/caviar

Molim vas da objavite ovaj komentar da ljudi vide da ajvar i Turska nemaju nikakvu direktnu vezu sem one da je preko turaka reč kavijar došla u Evropu (najpre u Francusku, a posle i u ostatku Evrope).

35 000 ? to kod nas jedno selo proizvede :-D a nije ajvar ni srpski ni makedonski, patentirali ga slovenci i ***** nas malo:-)

Svaka čast. Međutim domet zaštite je ograničen jer se zaštita odnosi na geografski deo naziva. Dakle, onaj koji zaista koristi pridev "leskovački" ispred naziva ajvar moraće da ispuni uslove iz oznake (mesto proizvodnje, poreklo sirovina, način pripreme...). Pošto su teoretski najviše zainteresovani za korišćenje tok prideva Leskovčani obim zaštite je skroman. On će pogoditi njih i možda neke proizvođače iz Srbije koji koriste naziv "leskovački" za svoj ajvar. Međutim, svako može da stavi niškim pirotski itd. Pravi posao je zaštita "ajvara" kao naziva. Međutim, on je već generički pojam jer je već duži niz decenija u širokoj upotrebi na teritoriji bivše Jugoslavije. Što se tiče urbanih legendi o slovenačkom patentu na ajvar, šljivovicu itd., prvo patentom se štite pronalasci a ne prehrambeni proizvodi i drugo da je to tačno ne bi bilo moguće da Makedonci, Hrvati, Bosanci, Srbi... koriste taj naziv u prometu. Šljivovicu niko nije zaštitio, već je generički pojam u EU (zahvaljujući decenijskom javašluku i neznanju domaćih proizvođača i države). Istu sudbinu će doživeti Bermet i Krokan. Bermet je zaštićen preko WIPO-a ali će ga Hrvati razvodniti preko sporazuma o pristupanju EU, gde se legalizuje falsifikat "Samoborski bermet".

Ufff...sta ce sada brat Turak da uradi u svom "corner shop"-u?
Morace de promeni sve te nalepnice po teglicama?

(Bote, 10. april 2012 15:11)

Potpuno si u pravu. Zašto neko ne bi bio pravi Srbin samo zato što se zove Mustafa ili Hidajet?!

nije fer prema makedoncima

Re Bote

Nisam bas znalac turskog jezika kao doticni Bote po kome rec ajvar ima poreklo od turske reci za kavijar.
Ali u turskim prodavnicama po nemackoj prodaju ajvar u teglicama na kojima pise AJVAR.
Ima ih koje stizu iz turske a ima koje stizu iz bugarske, bosne, hrvatske, makedonije SLOVENIJE. Nijedan nije iz srbije!
Sve to ima naziv ajvar. Uz oznaku ljut ili blag.
A turci sami kazu isto ajvar i nikako drugacije! Postoji mogucnost, da mozda neznaju svoj jezik
Ali bitno je da je nas leskovacki sada brediran. Da ga nema kupiti i da niko nezna za njega nema veze. Ne u nemackoj nego ni u vojvodini. A ta registracija sigurno nije bila jeftina. Nema veze ako se placa iz zajednicke kase.

Ako je ajvar ''srpski brend'' zašti ima tursko ime?

nije fer prema makedoncima

35 000 ? to kod nas jedno selo proizvede :-D a nije ajvar ni srpski ni makedonski, patentirali ga slovenci i ***** nas malo:-)

Ufff...sta ce sada brat Turak da uradi u svom "corner shop"-u?
Morace de promeni sve te nalepnice po teglicama?

30,000 teglica je smesna cifra. To je kamion i po robe. Nekih recimo 45 paleta. Ako je cena teglice recimo 2,5 evra u najboljem slucaju, to je izvoz vredan 70,000 evra. Mislim nije ni to malo, treba postovati svakoga u ovoj zemlji ko je u stanju bilo sta da izveze, ali to je ekvivalent recimo prometa Zara radnje u Uscu od 3-7 dana. Ili Apple ili Samsung radnje. Ili dva prodata BMW-a. Hocu da kazem, organizujte se ljudi malo bolje tamo, povecajte kapacitet, organizujte neki sajamski nastup u inostranstvu, zajednicki stand, pa da izvezete bar milion teglica godisnje, to je onda nesto. Jos je pokojni premijer pricao, kamion svezeg paradajza kosta kao jedan bolji kompjuter. Dakle prehrambena industrija je dobra, ali su potrebni veci kapaciteti i vise dodate vrednosti. Inace ne volim leskovacki ajvar jer dodaju secer u njega. Ali podrzavam ove Leskovcane, kamo srece da se jos neko ovako organizuje i zastiti geografsko poreklo necega kao oni. Srecno zemljaci!

Ako je ajvar ''srpski brend'' zašti ima tursko ime?

Jako smešan argument. Ako je Heinz nemačko ime, zašto je Heinz kečap američki brend? Nešto ne vidim da je ikome u Americi smetala proizvodnja i konzumiranje kečapa sa nemačkim imenom iako su amerikanci ratovali sa Nemcima u doba ekspanzije tog brenda na domaće i svetsko tržište.

Manje forme više sadržine tebra. Dokle god ti je ime bitnije od samog proizvoda (da li je dobro za jelo ili ne) nikad nećeš naučiti kako se prave pare. Uostalom, to što se pravi u Srbiji pod imenom ajvar je vrsta salate, dok izvorna turska reč havyar znači kavijar. Ajvar i havyar - ha, šta je to tursko u reči ajvar kad su u pitanju: dve različite stvari, fonološki različite reči? :) Ček ček, kavijar je persijska reč a ne Turska i znači 'jaja':

http://en.wiktionary.org/wiki/caviar

Molim vas da objavite ovaj komentar da ljudi vide da ajvar i Turska nemaju nikakvu direktnu vezu sem one da je preko turaka reč kavijar došla u Evropu (najpre u Francusku, a posle i u ostatku Evrope).

Bilo bi dobro da se novinari malo potrude i razjasne ove stvari oko intelektualne svojine, a ne da se unosi konfuzija (i neki bespotrebni osećaj ponosa) naslovima poput ".. i ničiji više"!

Ovde se sigurno ne radi o "patentiranju" ajvara kao ajvara. Koliko shvatam iz ovog teksta, leskovački ajvar je samo registrovan pod tim imenom kao proizvod sa tog geografskog područja. To samo znači da ne može neko npr. u Šumadiji ili Bosni da napravi ajvar i nazove ga "Leskovački domaći ajvar". A svakako sme da koristi reč ajvar u nazivu proizvoda..

Isto kao što ni Leskovčani ne mogu da prave "makedonski ajvar" koji je pod tim imenom registrovan još 2008. godine kod te iste organizacije WIPO. Tako da ne treba da bude mnogo ekskluzivnosti u ovom tekstu, iako jeste za pohvalu ova inicijativa.

I složio bih se sa prethodnim komentatorom da je za privredni razvoj te oblasti neophodna bolja organizacija i povećanje kapaciteta (jer te 24 tone ajvara godišnje koje se pominju u tekstu i ne predstavljaju neku ogromnu proizvodnju).. to je pravi put razvoja..

(Bote, 10. april 2012 15:11)

Potpuno si u pravu. Zašto neko ne bi bio pravi Srbin samo zato što se zove Mustafa ili Hidajet?!

Re Bote

Nisam bas znalac turskog jezika kao doticni Bote po kome rec ajvar ima poreklo od turske reci za kavijar.
Ali u turskim prodavnicama po nemackoj prodaju ajvar u teglicama na kojima pise AJVAR.
Ima ih koje stizu iz turske a ima koje stizu iz bugarske, bosne, hrvatske, makedonije SLOVENIJE. Nijedan nije iz srbije!
Sve to ima naziv ajvar. Uz oznaku ljut ili blag.
A turci sami kazu isto ajvar i nikako drugacije! Postoji mogucnost, da mozda neznaju svoj jezik
Ali bitno je da je nas leskovacki sada brediran. Da ga nema kupiti i da niko nezna za njega nema veze. Ne u nemackoj nego ni u vojvodini. A ta registracija sigurno nije bila jeftina. Nema veze ako se placa iz zajednicke kase.

Svaka čast. Međutim domet zaštite je ograničen jer se zaštita odnosi na geografski deo naziva. Dakle, onaj koji zaista koristi pridev "leskovački" ispred naziva ajvar moraće da ispuni uslove iz oznake (mesto proizvodnje, poreklo sirovina, način pripreme...). Pošto su teoretski najviše zainteresovani za korišćenje tok prideva Leskovčani obim zaštite je skroman. On će pogoditi njih i možda neke proizvođače iz Srbije koji koriste naziv "leskovački" za svoj ajvar. Međutim, svako može da stavi niškim pirotski itd. Pravi posao je zaštita "ajvara" kao naziva. Međutim, on je već generički pojam jer je već duži niz decenija u širokoj upotrebi na teritoriji bivše Jugoslavije. Što se tiče urbanih legendi o slovenačkom patentu na ajvar, šljivovicu itd., prvo patentom se štite pronalasci a ne prehrambeni proizvodi i drugo da je to tačno ne bi bilo moguće da Makedonci, Hrvati, Bosanci, Srbi... koriste taj naziv u prometu. Šljivovicu niko nije zaštitio, već je generički pojam u EU (zahvaljujući decenijskom javašluku i neznanju domaćih proizvođača i države). Istu sudbinu će doživeti Bermet i Krokan. Bermet je zaštićen preko WIPO-a ali će ga Hrvati razvodniti preko sporazuma o pristupanju EU, gde se legalizuje falsifikat "Samoborski bermet".