Sudbina globalne ekonomije

U Evropi je rizik od raspada evrozone i zabrana pristupa tržištu Španiji i Italiji smanjen prošlogodišnjom odlukom Evropske centralne banke da osigura suvereni dug. Međutim, ključni finansijski problemi Unije - nizak ekonomski rast, recesija, gubitak konkurentnosti i ogromni privatni i javni dugovi još uvek nisu razrešeni.

Osim toga, nagodba između jezgra evrozone Evropske centralne banke (ECB) i periferije, koja uključuje štednju i reforme u zamenu za finansijsku pomoć, se polako raspada, s obzirom da je periferija evrozone umorna od štednje, a zemlje poput Nemačke i Holandije su umorne od davanja paketa finansijske pomoći.

Umor od štednje na periferiji je jasno vidljiv na nedavnim izborima u Italiji, velikim uličnim protestima u Španiji, Portugalu i drugde i iz spasavanja kiparskih banaka koje je izazvalo veliki bes javnosti. U čitavoj periferiji populističke leve i desne partije dobijaju na snazi.

S druge strane, insistiranje Nemačke da se bankovnim kreditorima nametnu gubici je najnoviji simptom umora od spasavanja u zemljama koje su jezgro evrozone.

Ostale članice evrozone, želeći da ograniče rizike za svoje porezne obveznike, su naznačile da su paketi spasavanja od strane kreditora pravi put za budućnost.

Izvan evrozone, čak se i Velika Britanija trudi da povrati rast, dok je umor od štednje zahvatio i Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku.

U Kini je tranzicija vođstva prošla vrlo glatko. Ekonomski model i dalje ostaje isti, kako ga je bivši premijer Ven Điabao slavno nazvao: “nestabilan, neuravnotežen, nekoordinisan i neodrživ“.

Kina ima mnogo problema: regionalnu nejednakost između priobalnih područja i centralne Kine, između urbanih i ruralnih regija, previše štednje i fiksnih ulaganja, a premalo privatne potrošnje, nejednakost između rasta dohotka i bogatstva, masivno uništavanje životne sredine, pri čemu zagađenost vazduha, vode i tla ugrožava zdravlje populacije i bezbednost namirnica.

Novo vođstvo govori o produbljivanju reformi i rebalansu ekonomije, ali i dalje ostaju oprezni i konzervativni po prirodi. Osim toga, moć interesnih grupa koje se protive reformama- državne kompanije, pokrajinske vlade i vojska - tek treba da bude razbijena. Kao rezultat toga, reforme koje su potrebne za rebalans ekonomije se možda neće desiti dovoljno brzo da spriječe naglo slijetanje kada se do iduće godine materijaliziraju ulaganja.

Državni kapitalizam je u Kini i Rusiji i delimično u Brazilu i Indiji (tzv. zemlje BRIK) postao sve ukorenjeniji, što nije dobro za rast. Ove četiri zemlje su prenaduvane i druge ekonomije u razvoju bi mogle više da napreduju u sledećoj deceniji: Malezija, Filipini i Indonezija u Aziji, Čile, Kolumbija i Peru u Južnoj Americi, Kazahstan i Azerbejdžan u centralnoj Aziji i Poljska u Istočnoj Evropi.

Još istočnije, Japan je pokrenuo novi ekonomski eksperiment kako bi zaustavio deflaciju, podstakao ekonomski rast i vratio poverenje poslodavaca i potrošača. ”Abenomija“ ima nekoliko komponenti: agresivne novčane podsticaje od strane Japanske banke, fiskalne podsticaje za porast potražnje, nakon čega sledi štednja u 2014. kako bi se smanjio deficit i dug, pritisak za povećanje nominalnih plata kako bi se podstakla domaća potražnja, strukturalne reforme s ciljem deregulisanja ekonomije i nove ugovore o slobodnoj trgovini, počevši od Trans-Pacifičkog sporazuma koji ima za cilj da podstakne trgovinu i produktivnost.

Međutim, izazovi su zastrašujući. Još uvek se ne zna da li će deflacija biti pobeđena monetarnom politikom: prekomerni fiskalni podsticaji i odlaganje štednje bi moglo da učini dug neodrživim, a i strukturalne reforme abenomije su nejasne. Osim toga, napeti odnosi sa Kinom oko teritorijalnih zahteva vezanih uz Istočno kinesko more bi mogli negativno da utiču na trgovinu i direktna strana ulaganja.

Tu je i Bliski istok koji ostaje nestabilan sve od Magreba do Pakistana. Turska sa mladom populacijom, potencijalom za ekonomski rast i dinamičnim privatnim sektorom želi da postane vodeća regionalna sila. Međutim, i u Turskoj postoje mnogi izazovi. Njena nastojanja da postane članica EU su trenutno u zastoju, a recesija u evrozoni ugrožava njen rast. Njen trenutni deficit je i dalje velik, a monetarna politika vrlo zbunjujuća, jer se nastojanje za povećanjem konkurentnosti i rasta sukobljava sa potrebom da se kontroliše inflacija i izbegne preterana kreditna ekspanzija.

Štaviše, dok zbližavanje sa Izraelom postaje sve izvesnije, Tursku očekuju napeti odnosi sa Iranom i Sirijom, a njena vladajuća islamistička partija još uvek mora da dokaže da može da koegzistira sa sekularnom političkom tradicijom ove države.

Da li je Amerika postala svetionik nade u ovom krhkom globalnom okruženju? Sjedinjene Države su doživele nekoliko pozitivnih ekonomskih trendova. Oporavlja se stambeno tržište, povećava se broj radnih mesta, rast troškova rada u Aziji i dolazak robotike i automatizacije podupire preporod proizvodnje, a kvantitativno olakšavanje pomaže i ekonomiji i finansijskom tržištu.

No, rizici su i dalje prisutni. Nezaposlenost i stambeni dugovi su i dalje jako visoki, politički sistem je nefunkcionalan, pri čemu partijska polarizacija otežava kompromise vezane uz fiskalni deficit, imigraciju, energetsku politiku i ostala ključna pitanja koja utiču na potencijalni rast.

Sve u svemu, među razvijenim ekonomijama je SAD u najboljoj relativnoj formi, a za njima sledi Japan u kojem abenomija jača samopouzdanje. Evrozona i Velika Britanija ostaju u recesiji koja se pogoršava skučenom monetarnom i fiskalnom politikom. Od ekonomija u razvoju, Kina bi mogla da doživi naglo sletanje do kraja 2014. ukoliko dođe do odlaganja ključnih reformi, a ostale zemlje BRIK-a moraju da se odreknu državnog kapitalizma. Dok su se ostale ekonomije u razvoju u Aziji i Južnoj Americi pokazale dinamičnijim od BRIK zemalja, njihova snaga neće biti dovoljno jaka da pokrenu globalnu plimu.